Piše: Nataša DRAKULIĆ
Kuće su čuvari tajni svojih pokolenja. Svaka stvar u njima krije svoju priču - od obične fotografije kojoj generacije znaju istoriju i priče o ljudima na njoj i posle je različito tumače, do stola za kojim su mnogi sedeli - domaćini i gosti, živi i umrli, pobednici i poraženi.
Ne treba se vezivati za stvari, govorili su...
Kad sam prvi put nakon Oluje, 1999-te godine ušla u ruševine nekadašnje kuće, samo sam na to mislila. Ne treba se vezivati za stvari kojih većinom nije ni bilo, a o onima koje su preostale ili njihovim ostacima bolje i da ne govorim.
|
Vrata koja su se retko kad zaključavala, a i kad bi se zaključala, znalo bi se gde visi ključ. Vrata koja sam kao mala osluškivala sa radošću. Vrata kroz koja su uvek ulazili dobronamerni ljudi, ljudi koji su unosili promene u svakodnevicu tog dana i koji bi svojim rečima donosili ostvarenje dečijih slutnji da se negde dešava nešto veliko. Zašto toliko zamišljam onoga koji je prvi kročio kroz ta vrata nakon što smo otišli u Oluji... |
Nije bilo teških, drvenih vrata po čijem zvuku otvaranja sam znala kad i ko ulazi. Njihova škripa je sve govorila. Zvuk i dan danas živ u mojim ušima, iako je prošlo mnogo godina da sam ga čula poslednji put,, više nikad neću čuti.
Vrata su imala svoju priču...
Moj deda je vrata otvarao žustro, brzo, u nekoj večitoj žurbi. Baka je vrata otvarala oprezno, polako, domaćinski štedeći. Ja ih nikad ne bih zatvorila za sobom kao što do Oluje nisam ni prepoznala simboliku toga... Moj tata ih je otvarao brzo, sa snažnom lupom od koga bi se uvek zatresli prozori i tako u krug.
Vrata koja su se retko kad zaključavala, a i kad bi se zaključala, znalo bi se gde visi ključ. Vrata koja sam kao mala osluškivala sa radošću. Vrata kroz koja su uvek ulazili dobronamerni ljudi, ljudi koji su unosili promene u svakodnevicu tog dana i koji bi svojim rečima donosili ostvarenje dečijih slutnji da se negde dešava nešto veliko.
Zašto toliko zamišljam onoga koji je prvi kročio kroz ta vrata nakon što smo otišli u Oluji...
Da li je bio svestan ljudi koji su živeli u toj kući, među tim stvarima,koje će sekund kasnije zauvek izgubiti svetost jer će ih dodirnuti stranci? Da li je bio svestan sudbina njihovih vlasnika? Njihovih nada i snova? Onoga što su bili? Da li je uopšte mislio o njima dok je grubo rušio sve ono što su dodirivali i što je bilo deo njih?
| Možda on i nije bio zao. Možda je prosto morao prvi da provali kroz ta vrata i nije mogao da podnese sebe u tuđem ogledalu. O njemu ništa ne znam i neću ništa saznati, ni da li je bio jedan od onih koji će kasnije pucati u starice u usamljenim selima i paliti druge kuće. Ali o onome ko mu je naredio da to učini, znam nešto. I tužiću ga i za vrata i za ogledalo. |
Čovek koji se pogledao u ogledalo trenutak pred koji će ga razbiti, nije mogao biti svestan onih koji su se gledali u tom ogledalu. Pred kojim se moja baka gledala 45 godina, pred kojim nije videla da stari, a starila je i prve bore su joj se usecela u lice.
Pred kojim je moj deda od visokog uspravnog crnog muškarca postajao sedi, pogureni starac. Pred kojim je moj otac od krezubog dečaka postajao ozbiljan, nesvestan kakav ga život čeka. Pred kojim sam i ja najčešće volela da stojim - od svoje prve svesnosti, od neke tri, četiri godine, do onoga dana kada sam poslednji put stala ispred njega, avgusta 1995. godine, i znala da poslednji put to radim u takvoj kući i u kome sam videla svoj strah kao nikad do tad.
Taj neko ko je prvi put posle nas kročio u tu kuću, nije razmišljao o svemu tom. Njemu je bilo lako da šutne stolicom vrata i razbije ogledalo. Možda on i nije bio zao. Možda je prosto morao prvi da provali kroz ta vrata i nije mogao da podnese sebe u tuđem ogledalu. O njemu ništa ne znam i neću ništa saznati, ni da li je bio jedan od onih koji će kasnije pucati u starice u usamljenim selima i paliti druge kuće. Ali o onome ko mu je naredio da to učini, znam nesto. I tuziću ga i za vrata i za ogledalo.
Bilo je toliko drugih, gorih stvari, reći će neko, čemu zaglupljivanje sa tim? Ispada da nije, bolje mi je da se bavim ogledalom i vratima.
(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN)