Nemam pojma šta su novinari mislili o meni tada, sigurno ne bolje od toga da smo ja i Mido samo feštali i izlazili po gradu. Ustvari ja sam danonoćno sjedio kod kuće i igrao TV igrice, a ako smo bili slobodni jedan ponedjeljak, žurio sam na avion za Švedsku nedjeljom navečer, a vraćao se u utorak u šest ujutro da stignem na trening. Nikakvi noćni klubovi, ništa od toga, jer ja nisam bio stručnjak za to.
 |
| Nastavio sam da gubim na težini i kao centar u Ajaxu trebao sam biti stabilniji i puno jači. Već sam bio spao na sedamdeset pet kilograma ili čak i manje. Bio sam kost i koža i izgledao istrošeno. Nisam bio ni na godišnjem odmoru. Imao sam dvije predsezone u roku od šest mjeseci, a hrana? Šta mislite? Jeo sam brzu hranu, neki tost, makarone, i uz takvu hranu nestajale su i pozitivne priče u novinama. Nije bilo ništa ni slično onom „Novi Zlatanov uspjeh!“ Umjesto toga pisali su: “Zlatan izviždan na terenu“, „Potpuno neuravnotežen tip!“ On je to i to, i još su pisali i o mojim laktovima. |
Iskreno govoreći, znao sam da sam bio neozbiljan, da sam nenaspavan, da nisam redovno jeo i da sam radio gluposti u Malmöu. Radilo se o airbombs, ilegalno napravljenim bombama za vatromet, koje smo bacali u dvorišta i još puno gluposti, tek toliko da podignem nivo adrenalina u krvi. Iza nas je ostajao dim, spržena trava i smeće koje je letjelo u zrak. Bilo je tu još i puno divljih vožnji jer je to način na koji ja funkcionišem. Ako se ne dešava ništa s fudbalom, onda moram naći nešto što će me ispuniti zadovoljstvom. Meni je potrebna akcija, brzina, a nisam je nalazio.
Nastavio sam da gubim na težini i kao centar u Ajaxu trebao sam biti stabilniji i puno jači. Već sam bio spao na sedamdeset pet kilograma ili čak i manje. Bio sam kost i koža i izgledao istrošeno. Nisam bio ni na godišnjem odmoru. Imao sam dvije predsezone u roku od šest mjeseci, a hrana? Šta mislite? Jeo sam brzu hranu, neki tost, makarone, i uz takvu hranu nestajale su i pozitivne priče u novinama. Nije bilo ništa ni slično onom „Novi Zlatanov uspjeh!“ Umjesto toga pisali su: “Zlatan izviždan na terenu“, „Potpuno neuravnotežen tip!“ On je to i to, i još su pisali i o mojim laktovima.
Toliko puno prašine oko toga.
Sve je počelo na utakmici u Groningenu kad je jedan iz odbrane naletio na moj lakat. Sudija nije vidio ništa, ali se bek valjao po travi. Iznijeli su ga s terena na nosilima, a kasnije se pričalo da je imao potres mozga. Kad se vratio u igru, izgledao je još uvijek izgubljeno, a najgore od svega je bilo to što je fudbalski savez poslije studiranja TV sekvenci, odlučio da me kazni zabranom igre u pet narednih utakmica.
Baš mi nisu trebala ta sranja tad i niko ne može reći da mi je krenulo dobro poslije odslužene kazne. Ponovo mi je naletio jedan drugi momak na lakat i, naravno, i njega su iznijeli na nosilima. Izgledalo je kao da sam započeo neku novu glupu igru, pa iako sam izbjegao kaznu, nisam više dobio šansu da igram dugo poslije toga. Bilo je teško, navijači nisu bili sretni zbog toga, nisu sigurno, pa sam nazvao Hassea Borga.
„Jebiga, Hasse, pa zar me ne možeš ponovo kupiti?“
„Ne misliš valjda ozbiljno? Da te vratimo nazad?“
„Vadi me odavde! Ja ne mogu više!“
„Ma daj, Zlatane, nemamo mi tih para, valjda znaš i sam. Moraš biti strpljiv!“
A moje strpljenje je bilo na izdisaju, htio sam samo da igram više, a nostalgija za kućom bila je sve veća, skoro neizdrživa. Kao da sam bio zarobljen, pa sam opet počeo zvati Miju, ne znajući ni da li mi ona nedostaje ili nešto drugo. Osjećao sam se usamljen i želio sam svoj stari život nazad. I šta sam dobio? Novi udarac.
VEZANI TEKTOVI:
(DEPO PORTAL/aa)