SLAĐANA I ALEKSANDAR SAMARDŽIĆ: "Muž je već otišao na posao kada su se na vratima pojavila dva policajca. Naredila su mi da probudim decu i obučem ih, a onda su nas odveli u policijsku stanicu. Nisu mi dozvolili da pozovem Aleksandra, niti konzulat Srbije u Cirihu. Umesto toga vikali su da mi je bolje da uradim ono što se od mene traži da ne bi izneli decu iz stana umotanu u ćebad. Nisam imala izbora. Probudila sam ih i obukla. Već na putu do stanice su nas razdvojili, deca su se vozila u jednom policijskom automobilu, ja u drugom, iza njih..."

Srpska porodica Samardžić već mesec dana preživljava pravu agoniju u Švajcarskoj pošto im je decu, Aleksandru (6) i Marka (4), 7. decembra odvela Služba za starateljstvo nad maloletnicima, uz pomoć policije. Od tada Slađana (35) i Aleksandar (39) mališane nisu videli, niti se sa njima čuli.

- Dan pre toga deca su šetala sa suprugom Sent Galenom, gradom u kom živimo još od 1991. godine. Sutradan su već bila u tuđem odelu. U njemu su i danas, a prošlo je više od mesec dana. Videli smo ih samo na slikama, oslabila su, ubledela, imaju ogromne podočnjake od plakanja, iako ranije nikada nisu plakala...

Ovako ispovest za Press počinje Aleksandar Samardžić (39), državljanin Srbije, (kao i supruga i dvoje dece) iz Čokešine kod Loznice. I dalje objašnjava da su im decu uzeli na pravdi boga, zato što su ćerku odbili da pošalju u specijalnu školu, jer je potpuno zdrava. Tog 7. decembra prošle godine, u rano jutro u porodičnu kuću uleteli su radnici Službe za starateljstvo nad maloletnicima (VSA) u pratnji policije. Dalje priča Slađana:

- Muž je već otišao na posao kada su se na vratima pojavila dva policajca. Naredila su mi da probudim decu i obučem ih, a onda su nas odveli u policijsku stanicu. Nisu mi dozvolili da pozovem Aleksandra, niti konzulat Srbije u Cirihu. Umesto toga vikali su da mi je bolje da uradim ono što se od mene traži da ne bi izneli decu iz stana umotanu u ćebad. Nisam imala izbora. Probudila sam ih i obukla. Već na putu do stanice su nas razdvojili, deca su se vozila u jednom policijskom automobilu, ja u drugom, iza njih - priseća se Slađana.

Kroz suze, ova majka priča kako su je policajci potom na prevaru odveli u ćeliju, zaključali je i rekli da sačeka:

- Kasnije su mi uručili rešenje o oduzimanju dece i drugo, kojim se moj muž i ja upućujemo na psihijatrijsko veštačenje. Naravno, na toj klinici nisu hteli da me zadrže ni dana, ali su na insistiranje nadležnih to ipak učinili i potom me otpustili sa uverenjem da sam zdrava, u šta i nije bilo sumnje.

Samardžići objašnjavaju da su bez dece ostali jer ćerku nisu hteli da pošalju da pohađa specijalnu školu, u koju je raspoređena.

- Aleksandra je trebalo da pođe u prvi razred u osnovnoj školi u Rotmontenu, gde je išla i u vrtić, međutim, bili smo prisiljeni da je upišemo u četiri kilometara dalju školu. Mi na to nismo pristali, jer naše dete nije psihički bolesno. Žalili smo se, podnosili dokumenta, ali ništa od toga nije prihvaćeno. Na kraju su nas prijavili Službi za starateljstvo nad maloletnicima.

ALEKSANDRA I MARKO: Slađana i Aleksandar su decu videli samo na fotografijama, koje su napravljene oko Svetog Nikole. - Poplaveli su im podočnjaci od plakanja, a pre nikada nisu plakali. Aleksandra je vidno izgubila na težini. Deca su pre bila nasmejana, radosna. Gde su, šta im tamo rade, mi ne znamo jer ni nama, ni predstavnicima konzulata, niti našem kućnom dečjem lekaru ne daju da ih vidimo.

Aleksandar naglašava da je svojevrsni sukob između njegove porodice i školske uprave počeo kada je on podneo prijavu vaspitačima i rukovodiocima školske ustanove i vrtića u sentgalenskom naselju Rotmonten, jer mu je ćerkica bila zlostavljana.

- Jedan dečak joj je zavirivao pod suknju, a njegova majka joj je pretila. Podneo sam prijavu da bih sprečio da to eskalira. Školske vlasti su, međutim, umesto da zaštite devojčicu, odlučile da nju pošalju u udaljenu školu, a ne u onu u koju idu sva deca iz njenog vrtića.

O ovom, za švajcarske prilike neverovatnom slučaju, izašao je i članak na prvoj strani lista „Sentgalen nahrihten", u kojem je autor Bernrad Marks jasno argumentovao da su Samardžići u pravu. Ipak, nadležni su ostali pri svome.

Roditelji su se za pomoć i pravnu zaštitu obratili i Generalnom konzulatu Srbije u Cirihu, pošto svi članovi porodice imaju isključivo srpske pasoše.
Dve molbe odbijene

U Konzulatu kažu za Press da su u svakodnevnom kontaktu sa porodicom Samardžić i da čine sve kako bi im obezbedili punu pravnu i konzularnu zaštitu.

- Generalni konzulat je u najkraćem roku kontaktirao sa svim nadležnim švajcarskim organima, odnosno Službom starateljstva Sent Galena, zdravstvenim institucijama i policijom. Trenutno smo angažovani na dobijanju termina za posetu deci, o čijem ćemo stanju momentalno izvestiti roditelje i nadležne službe u zemlji. Do sada su dve molbe za posetu predstavnika konzulata odbijene, ali je intervenisano na višem, kantonalnom nivou - navodi se u saopštenju koje je potpisala generalni konzul Vera Vukićević.

U međuvremenu, Slađana i Aleksandar su decu videli samo na fotografijama, koje su napravljene oko Svetog Nikole.

- Poplaveli su im podočnjaci od plakanja, a pre nikada nisu plakali. Aleksandra je vidno izgubila na težini. Deca su pre bila nasmejana, radosna. Gde su, šta im tamo rade, mi ne znamo jer ni nama, ni predstavnicima konzulata, niti našem kućnom dečjem lekaru ne daju da ih vidimo. 

Pressonline/DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/aa