Dragi Mevlide,

Jučer sam planirao da odem za Sarajevo, da se opustim, popijem kahvu i nabacim naočale samo u prkos ovom kijametu od vremena. To je razlog nošenja naočala, nije razlog mahmurluk, vjeruj. Znaš, dragi ti, htio sam da sjednem u onaj vozić i kroz 20-ak preslušanih pjesama bio bih u Sarajevu. Međutim, desio si se ti. Ti ovo garant nećeš pročitati, al' hoće tvoji haveri. Ja bih te ovako pitao, jaranski: Pa, jesi l’ ti mutav? Gdje živiš ti? Što ti je to trebalo?

Prije svega, Counter Strike-a ako ti se igra, ne treba ti neki računar i pobij ih sve redom, samo pravog željeza i olova ne diraj, svega ti. Dosta nam ga je bilo 4 godine. Vidiš, bolan, da se svi trudimo biti uzorni Europljani, Azijati, Amerikanci, kenguri, lemuri, pavijani, šta god treba samo da nas više niko ne svrstava u okvir glupih Bosanaca. Ja sve ne bacam žvake po soliteru nego se strpim do kontejnera pa, eto, da ispadnem fin. Krenem od samog sebe, ne bil' bio ja primjer. Čujem neke glasine da imamo i nafte, a ako bude istina, gotovi smo. Šuma, vode i ruda imamo da se možemo smijat' svima oko sebe. Još nam trebaju i to uzet, za dobrobit demokratije, a onda smo donji do čarapa.

Htio sam te pitati jedno interesantno pitanje: Gdje ćeš, bolan, na planinu bez opreme? Trebalo bi ti plaho više eksploziva da ono razneseš nego što si ikad vidio na Counter-u.

Dalje, roknuo si čovjeka, al’ hvala Bogu, živ je. Šta da nije? Imal' on djece, ženu, šta misliš? Šta da si kakvo dijete pogodio? A da si pogodio kakvu staricu, kojoj su možda sinovi poginuli u ratu, pa i ti je ujedeš, zmijo jednaka onim iz rata. Ništa nisi ti bolji, a vala i tebe su načeli k’o lubenicu.

Pošto smo mi, Bosanci, takvi kakvi jesmo, od tebe smo već počeli pravit' viceve. Na Vukajliji si glavni, počesto uspoređen sa Gavrilom. Onda smo skontali također da nam je jeftinije odavde iz mahale u mahalu do stadiona nego ići u Sarajevo na utakmicu, pa smo pretpostavili da ti je neko iz Zenice rekao da se raspištoljiš ko Lucky Luke, nafuro te, znam ja kako to ide. Mene su tako jednom, kad sam bio mali nafurali da mogu stajat na vodi na onoj fontani ispred Doma armije. Jesam prop'o ko žeton, kad se nisam utušio. Bolan jesil' vidio napraviše GTA Sarajevo radi tebe, novu mapu na Counter Strike igrici. Skoro zaboravih i Battlefield 4 izađe sa tvojom slikom na naslovnici. Glavni si, nema šta. Pa su počele šprdancije gdje si dobio metak u guzicu il' u nogu, da ti sad ne nabrajam dalje, bit' će te stid.

Mevlide, da znaš ko bi sve bio ljut na tebe, ne bi to ti nikad pomislio uradit', nisi mutav, jel' tako ?

1. Ima da se naljutimo svi mi kojima se mrsko brijat' svaka 2-3 dana, pa se kulturno zapustimo ne bil' podsjećali na glumce  iz Hollywooda, il’ makar pozorišta, sad se ni furati ne možemo.
2. Ameri, jarane, ne valja kad se oni naljute. (Nisam ih namjerno stavio prve, jer mi je brijanje moje bitnije od Amera)
3. Portugalci, sad će ispušit' na Bilinom. Ubit' ćemo ih ko vola u kupusu.
4. Familija ti... Auuuu, dobit' ćeš makar šljagu, to ti ne gine.
5. Vize su nam pustili, sad će nas peglat' gdje god da odemo.
6. Muslimani koji klanjaju svih 5 vakata će biti gledani drugačije, al’ ja ne klanjam svih 5, al' eto vidjet' ćeš da će se naljutit'.

Tako, dragi ti, svi ti skočiše sad na vrat. Kad ćeš izaći, to je upitno. Kad ćeš se moći radovati životu, to još više. Nikom ti nisi heroj, samo budala i ekstremist. Trebo si se ti knjige prihvatit' il kakvog zanata, pametnije bi ti bilo. Kad smo kod knjige, eno me siječe pogledom naslov sa stola, pa se ja odoh bacit' svom poslu, a ti si ga zaribo za sve nas.

Tvoj Zimer


28.10.2011. godine