U intervjuu za Dnevni avaz otvoreno govori o svojim pogledima na BiH i Evropu danas, ali i o njihovoj budućnosti. Također, upozorava na opasnosti politike Milorada Dodika te komentira poteze reisu-l-uleme Mustafe ef. Cerića.

Kako gledate na posljednje događaje u BiH? Uz zaostatke za Evropom, pa i zemljama regiona, pojedini događaji nose crne slutnje o ponavljanju devedesetih godina.

Ja sam ostao vezan uz BiH. S tugom, s bolom, s nekom vrstom nesreće primam loše vijesti iz BiH. Nama koji smo proživjeli sve to (što se dešavalo u ratu, op. a.) teško pada ono što se dešava u Bosni. Osjetljiv sam kada vidim ono što se zbiva. Ne treba štedjeti predsjednika RS Milorada Dodika, koji svojim izjavama pokazuje da mu nije stalo do BiH i da bi svakog časa želio otcijepiti svoj komad BiH. A Bosna se ne može cijepati!

Dodik je Milošević bez oružja. Jedan čovjek bez kulture, bez milosti. Ima nacionalista koji znaju upotrijebiti jedan interesantan rječnik, koji ih prikriva. On se ne želi prikrivati iza svog rječnika. On pokazuje što je - četnik. Što se tiče moje Hercegovine, boli me, tako mi teško pada kada vidim da daju imena ulicama po ustaškim funkcionerima poput Mile Budaka ili Gojka Šuška, koji je došao iz jedne nečasne emigracije i vodio je taj sukob s Bosnom. Oni su u taj mostarski Heliodrom strpali muslimane na jedan nemoguć način i tu su mnogi stradali. To je, također, moja patnja.

Postoje bojazni da bi se Evropa i svijet u jednom trenutku, a potaknuti novim nasiljem i nestabilnošću, mogli pomiriti s krajem BiH i, jednostavno, reći da su umorni. Bojite li se toga?

Paradoksalno, svijet nas štiti od nas samih. Kada bi se do kraja provelo ono što hoće jedni, drugi i treći, oni koji daju imena ulicama po Budaku, ili oni koji Dodikom štite Miloševićevo naslijeđe, onda bi se stvarno moglo dogoditi najgore. Sramotno je da mi sami ne možemo naći neke puteve. Paradoksalno je da nam treba tutorstvo drugih. Proživljavam jednu krizu, jedan težak trenutak...

Gledajući izvana, izgleda da bi se onog časa kada bi se povuklee strane trupe, oni koji sui oružjem baratali to isto oružje, ako bi ga imaali, ponovo uzeli. Srećom po nas, nije interes da se na Balkanu opet nešto rasplamsa. Da je interes, opet bi se našla neka 'holandska divizija' koja bi prepustila da stvari idu tokom za koji svi znamo kakav je. U ovvom časuu, međutim, opet negdje slati trupe, umirivati Evropu, to košta... Evropa gubi pare i nema para kao nekada. Eto, takve negativne stvari nas štite. To je ta tragična situacija.  Paradoks. ono što je negativno u Evropi stvara štit na Balkanu.

Jesu li Bošnjaci, koji su, za razliku od onih koji ih vode, jedini zainteresirani za opstanak BiH, s pravom u strahu?

Ja shvaćam muslimane. Oni su nepravdeno napadnuti. Snimio sam s Tallijanima jedan film o Srebrenici. Čudim se kada moje kolege sa srpske strane, od kojih ja neke cijenim i volim, neće da priznaju da je u Srberenici počinjen genocid. ili, kada vidim neke s hrvatske strane, među kojima i moje dalje rođake, koji tvrde da u Mostaru nije ništa bilo. Pa, kako nije bilo? Pričao sam s ljudima koji su prošli užase na Heliodromu i kako su ih, između ostalog, ubijali vrućom juhom. Kada se reagira na boli, reakcija nekada može biti jaka, možda i pretjeerana. tako da shvatam reakciju naših muslimana. S druge straane, desile su se stvari koje se nee bi trebale desiti našim muslimanima. Imali smo imjereni islam kakav je nametnulo Otomansko carstvo. Nikada nisam zaboravio da je Kemal Ataturk na konju ujahao u džamiju da bi pokazao da neće vladati imami i muftije, već zakon. A vjera treba biti slobodna.

Šta da rade Bošnjaci?

Prošli put, kada sam bio u BiH, vidio sam neke stvari koje bi mogao napraviti reisu-l-ulema Mustafa ef. Cerić. Mislim da bi on, kada bi bio malo odrješitiji, mogao zaustaviti neke manifestacije koje kasnije koriste hrvatski i srpski nacionalisti. Mislim na vehabije... Oni dobiju malo para da izađu petkom. Ne treba to našim muslimanima. Oni nose svoj islam, kao muslimani Turske, koja je danas krasan model ovim arapskim zemljama koje se oslobađaju od svojih režima. To je zemlja u kojoj jee vjera zagarantirana, ali nije vjerska država. Gledajte, kršćanstvo nijee uspjeo kristijanizirati modernitet. Modernitet se izvukao. Isto tako, u islamu, islamizacija i islamizam neće moći islamizirati modernitet. On eć s njim nastaviti jedan suživot. Evo tako, u tim relacijama pokušavam misliti našu stvar.

(Dnevniavaz.ba, DEPO/md)