Protest u Beogradu: ključevi stanova prognanih Srba iz Hrvatske (Foto: Tanjug)

Poslije najave da bi Hrvatska mogla 1. jula 2013. da postane punopravna članica EU, postavlja se pitanje da li će Zagreb uspjeti do kraja ovog mjeseca u pregovorima sa Briselom da zatvori Poglavlje 23 o pravosuđu i temeljnim ljudskim pravima. Ili će, kako traže predstavnici izbjeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, koji su prikupili 70.000 potpisa za podršku svojoj peticiji, zatvaranje ovog poglavlja biti odloženo do kraja godine – sve dok se ne budu razmotreni njihovi imovinski i drugi zahtjevi, 'teški' više od 30 milijardi evra.

Miodrag Linta, predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica, kaže za 'Politiku' da zvanični Beograd ne podržava peticiju.

– Predali smo 26. maja naš izvještaj od 16 strana Vensanu Dežeru, šefu delegacije EU u Srbiji, kao odgovor na izveštaj hrvatske premijerke Jadranke Kosor, u kojem se tvrdi da je Hrvatska u pregovorima o pristupanju EU ispunila sve obaveze iz Poglavlja 23 o pravosuđu i temeljnim ljudskim pravima. Pokazali smo nizom činjenica u našem izveštaju da to naprosto nije tačno. Zamolili smo gospodina Dežera da apeluje na EU da prolongira na šest meseci odluku o zatvaranju Poglavlja 23, s ciljem da se u tom periodu otvori suštinski dijalog sa Hrvatskom i da se pronađe pravično rešenje za 12 zahteva iz naše peticije – otkriva Linta.

Sa sadašnjih 70.000 potpisa, cilj Koalicije je da do jeseni prikupi 100.000 potpisnika, dodaje naš sagovornik. Još u novembru su poslali peticiju na engleskom jeziku na 150 adresa u svijetu, uključujući sve ambasadore EU u Srbiji i Hrvatskoj, predstavnike vodećih međunarodnih organizacija u Srbiji i Hrvatskoj, čelnike svih organizacija u sistemu UN i generalnog sekretara Ban Ki Muna. Peticiju smo poslali i predsedniku Saveta EU Hermanu Van Rompeju, šefu EK Žozeu Manuelu Barozu i visokoj predstavnici za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, komesaru za proširenje Štefanu Fileu, predsedniku EP Jiržiju Buzeku, čelnim ljudima iz direktorata EU, kao i šefu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Mevlutu Čavušogluu.

U Srbiji, peticija, sa kopijama potpisa, predata je svim čelnim ljudima, uključujući predsjednika Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, predsjednicu skupštine Slavicu Đukić-Dejanović, potpredsjednike Vlade Ivicu Dačića i Jovana Krkobabića.

– Iz Srbije nam praktično nije niko odgovorio, dok je iz inostranstva najviše razumevanja pokazao gospodin Čavušoglu, od koga smo zatražili da Parlamentarna skupština SE usvoji deklaraciju povodom naše peticije. Odgovorio nam je da je najvažniji preduslov da postoji jedinstveni stav srpske delegacije po ovom pitanju. Nažalost, nismo uspeli da ostvarimo dijalog sa šefom naše delegacije Dragoljubom Mićunovićem. Nekoliko puta sam se čuo telefonom sa profesorom Mićunovićem, u želji da zakažem sastanak, ali bezuspešno. Rekao je da se javim sekretarici i da će ona zakazati sastanak. Nekoliko puta sam je zvao, ali nisam uspeo da zakažem susret – tvrdi Linta.

Kako navodi, na djelu je politika pomirenja između Srbije i Hrvatske i naše rukovodstvo nastoji da se ne pokreće bilo koje pitanje koje smeta zvaničnom Zagrebu.

– Mi samo tražimo da zvanični Beograd jasno kaže da su ovo otvorena pitanja između Srbije i Hrvatske koja će se rešavati demokratskim putem – objašnjava predstavnik izbeglih Srba.

Mićunović: Ne izbegavam susret

Dragoljub Mićunović, šef srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope kaže da je imao jedan susret sa Miodragom Lintom, a da su razgovarali i telefonom.

- Nije tačno da izbegavam susrete sa njim, ja sam samo rekao da oni jasno formulišu svoje zahteve i da ćemo tada razgovarati. Mi smo bili u komunikaciji i ja sam rekao da cela stvar zahteva mnogo ozbiljniju pripremu i razgovore. I ovom prilikom im poručujem da izlože svoje predloge i tada ćemo videti šta možemo da uradimo.

Tri grupe zahtjeva

– Naši zahtevi podeljeni su u tri grupe. Prva je povratak imovine i stečenih prava, poput vraćanja kuća i oduzetih stanarskih prava, dinarske i devizne štednje, izostavljanje iz procesa privatizacije, zaostale penzije. Druga grupa zahteva odnosi se na uspostavljanje istih standarda u suđenjima za ratne zločine, jer u Hrvatskoj deluje etnički motivisano sudstvo. Treća grupa zahteva se odnosi na hitnu ekshumaciju najmanje 600 masovnih grobnica u Hrvatskoj u kojima se nalaze posmrtni ostaci Srba radi identifikaciju žrtava – objašnjava Miodrag Linta.

(Politika.rs, BLIN MAGAZIN/tg)