Izvor: Al Jazeera Balkans
Piše: Ivan Trajković

Roboti se već sada mogu koristiti u kući, hotelima ili kancelarijama, mnogi imaju širok spektar mogućnosti za interakciju sa ljudima, a u industriji se koriste odavno.

Prvi smartfoni su bili veoma skupi i nedostupni za većinu ljudi, dok su danas svakodnevnica, a mnogi modeli koštaju i ispod stotinu dolara. Slično će se u bliskoj budućnosti događati i sa – robotima.

Prvi model iPhonea, predstavljen 2007 godine, koštao je tada astronomskih 600 dolara, i to uz pretplatu. Danas, neki od novih smartfona iz Applea, kao i Samsunga i drugih kompanija, koštaju i više od 1.000 dolara, a najnovija generacija ‘Fold’ preklopnih smartfona košta i više od 1.500 dolara.

Duga historija ‘ljudskih pomagača’

Pod pojmom ‘robot’ se danas uglavnom smatraju mašine koje su programirane ili kontrolisane od strane računara da samostalno i automatizovano obavljaju neke zadatke. Ipak, istorija ‘mašina ljudskih pomagača’ je daleko duža.

Indijski tekst iz 11. veka govori o mehaničkim čuvarima Budinog hrama pod imenom Vahana. Kineski istoričar iz 13. veka Zi Liu u svom tekstu do detalja opisuje ‘stvorene ljude’, napravljene od metala, drveta i kože. Ovakvi automati su bili poklon caru Ming Zhou i mogli su obavljati razne pokrete. U isto vreme, kineski naučnik Zu Song napravio je sat kojeg je pokretao točak u reci, a sat je imao i mehaničke životinje koje su se oglašavale svakog sata.

Slični rani roboti i automati su pravljeni i na Bliskom istoku. Tako je u 16. veku naučnik i pronalazač Ismail Al-Jazari napravio više sličnih automata satova, pa čak i pevca od mesinga, kojeg je pokretao pritisak vode. Al-Jazari je i pronalazač prvih automatskih vrata i kapija, koje je takođe pokretala voda. Postoji više zapisa koji tvrde da je Al-Jazari takođe napravio i ‘mehaničkog čoveka’ koji je mogao da sipa čaj.

U isto vreme, u Italiji, Leonardo da Vinci, umetnik, naučnik i astronom je takođe došao na ideju da napravi veštačke životinje. Pedesetih godina 20. veka otkriveno je nekoliko Da Vincijevih dnevnika, u kojima je ovaj čuveni naučnik razmatrao stvaranje robota. Sigurno je da je Da Vinci napravio barem dva ‘gvozdena viteza’, robote koji su mogli da sede, mašu rukama i pokreću glavu. Oba primerka su uništena u požaru koji je zahvatio Firencu 1735. godine.

Žive mašine

Početkom 19. veka, i u Japanu će biti napravljene preteče današnjih robota. Njih je zapravo bilo toliko, da je carska štamparija izdala knjigu Karakuri zui (O živim mašinama). Bilo je i nekoliko vrsta mehaničkih lutaka, Karakuri Ningyo, koje su se prodavale bogatim pojedincima. Postojala su čak i svojevrsna pozorišta sa ovakvim lutkama, Butai, kao i roboti i automati korišćeni u verskim hramovima – Dashi Zashiki.

Sredinom 19. veka javlja se potreba i za automatizovanim oružjima. Engleski naučnik John Lay je tako izumeo prvi torpedo, nazvan Brennan, koji je bio kontrolisan pneumatskom pumpom. Kasnija oružja korišćena u mornarici će imati svoje električne kontrole i sopstveni izvor energije.

Za vreme Prvog svetskog rata, koristiće se prva oružja sa daljinskom radio kontrolom – mornarička torpeda, avio-bombe, pa čak i prvi avion koji se kontrolisao radio-talasima, ali je mogao i da leti automatski.

Prvi put riječ upotrebljena u predstavi

Reč ‘robot’ će prvi put biti upotrebljena u scenariju za pozorišnu predstavu češkog pisca Karela Čapeka dvadesetih godina. Reč je bila izvedena iz reči ‘robota’ – prinudni rad, mada većina slovenskih naroda ima istu ili sličnu reč sa istim značenjem.

Nakon Drugog svetskog rata, reč robot će biti usvojena u popularnoj kulturi, pre svega zahvaljujući njenom korišćenju u holivudskim naučno-fantastičnim filmovima.

Treba reći i da je čuveni naučnik Nikola Tesla konstruisao i demonstrirao rad na desetine robota – brodova i podmornica sa daljinskom kontrolom, te raznih mašina koje su automatski sekle ili savijale. Tesla je ove robote nazivao ‘teleautomatima’.

Ulazak u industriju

Brzi razvoj industrije u proteklih pola veka nametnuo je i potrebu velikih fabrika da deo svoje proizvodnje automatizuju. Tako je u fabrikama hrane moglo da se proizvede više proizvoda istog izgleda, kvaliteta i ukusa. Roboti u auto industriji su omogućili da svako vozilo bude sa istim karakteristikama – pre toga, automobili su se sastavlja li mahom ručno.

Velika revolucija je usledila 1963. godine, kada je japanska kompanija Fuji Kogyo predstavila prve robote za magacine, koji su sami slagali i pakovali gotove proizvode.

Nemačke kompanije Unimatik i Kula su sredinom sedamdesetih predstavile robote za automatsko zavarivanje metala i manipulaciju gotovim delovima, što će doneti velike promene u auto industriji i industriji elektronike.

Devedesetih je stvoren i poseban računarski jezik, nazvan ROS, koji omogućava standardizovanu kontrolu industrijskih robota, bez obzira na njihovu namenu ili računar koji se koristi za kontrolu.

Odavno u našim domovima

Dejan Tomić, IT stručnjak, kaže da su roboti odavno u našim domovima.

“Već dvadesetak godina imate prisutne automatske garaže i kapije, automatsko svetlo u zgradama. Iako deluje trivijalno, sve to nam je omogućila robotika”, podseća Tomić.

Gotovo svaki novi automobil na tržištu, nastavlja, ima neku vrstu autonomije – parking senzore ili senzore za kišu, dok automobili visoke klase imaju već poluautomatsku vožnju, uz dodatke kao što su držanje trake, izbegavanje sudara i slično.

“Robotika nam je omogućila i automatske sisteme za bezbednost koji su dostupni i kod nas. Tako ovi sistemi ‘vide’ i u mraku, mogu vam poslati email poruku sa slikom i videom, mogu poslati poruku na određene brojeve, proslediti snimke – i to sve bez prisustva vlasnika. I na domaćem tržištu možete naći  širok spektar raznih usisivača-robota, robotizovanih klima uređaja, kao i raznih prečišćavača vazduha” objašnjava Tomić.

Amazon nudi ‘pristupačne’ robote

Kompanija Amazon je nedavno predstavila i prvog ‘pristupačnog’ kućnog robota nazvanog Astro. Ovaj robot izgleda kao ‘tablet na točkovima’ a takođe ima i ugrađenog digitalnog pomoćnika Alexa. Astro može sam da nadgleda stan, da detektuje kretanje ljudi, te ima senzore za dim i toplotu. Može se koristiti i kao bezbednosna kamera, koja snima unapred određene delove stana. Astro ima i pokretnu kameru, pa može sam i da proveri da li je vlasnik zaboravio da isključi vodu ili štednjak.

Takođe, Astro će u budućnosti dobiti još dodatnih mogućnosti putem nadogradnje softvera. Ovaj novi robot kompanije Amazon će koštati oko 1.000 dolara.

Ipak, Astro nije prvi robot ovog tehnološkog giganta. Amazon takođe nudi i Ring AHC robot-dron, koji je zapravo leteća sigurnosna kamera. Ring AHC može da samostalno leti kroz stan i pravi video snimke i fotografije, te da ih pošalje vlasniku. On je i povoljniji od Astra – košta oko 300 dolara.

I u kući, i u svemiru

Naravno, proizvođači iz Kine već imaju svoje verzije ovakvih robota. Gigant Tencent već neko vreme nudi robota ‘UBTech’, koji se može koristiti u kući, hotelima ili kancelarijama, a ima širok spektar mogućnosti za interakciju sa ljudima. Tu je i mali robot Jibo namenjen ‘druženju sa ukućanima’. Leka je multimedijalni robot za decu, pomoću koga se mogu učiti slova i brojevi, a liči na igračku. Quri je robot za nadgledanje doma, koji ima veštačku inteligenciju i sam može da prepoznaje ukućane.

Roboti imaju i daleko ozbiljniju namenu. Tako će uskoro u svemir poleteti dugo najavljivani svemirski teleskop ‘James Webb’. On će zameniti do sada korišćeni teleskop Hubble, a biće gotovo u potpunosti automatizovan, kako bi se izbegli mnogobrojni problemi koji su ‘mučili’ Hubble.

I ruska agencija Roskomos ima svog robota za istraživanja u Zemljinoj orbiti. Nazvan F850 ‘Skybot’, ovaj robot može da asistira astronautima u raznim popravkama na Svemirskoj stanici.

Nedavno je po prvi put korišćen i robot-plovilo za istraživanje uragana. Uragan Sem je bio praćen uz pomoć robota ‘Saildrone’ koga je razvila američka Agencija za okeane i atmosferu (NOAA). Saildrone se pokazao izuzetno uspešno, te je po prvi put snimljen sam centar uragana za vreme njegovog najjačeg udara, što će naučnicima pomoći da ih u budućnosti predvide daleko ranije nego što je do sada bio slučaj.

(AJB/DEPO PORTAL/ad)