Izvor: BUKA

Urednik Buka magazina Aleksandar Trifunović razgovarao je za TV BUKA sa glumcem i autorom Feđom Štukanom, povodom objavljivanja romana "Blank", koji je ujedno i izdavački prvenac BUKA magazina. O životu, izborima, aktivizmu, pomirenju, ali i samoj knjizi.

Napisao si knjigu na tako iskren način, ako uzmemo u obzir postratni period nijedna knjiga nije tako iskreno pričala o događajima. Zašto si izabrao tako iskren način?

"Zato što ova knjiga nije trebala nikad biti objavljena. Pisao sam je kao da je pišem sam sebi. Zapisivao sam događaje u nadi da to neće niko pročitati. Došao sam na ideju da to objavim kada me je moj kolega pilot zamolio da pročita zapise. Pročitao je dva tri puta zaredom i nije mogao vjerovati šta čita. Onda me zamolio da to objavim. Stvar se odigrala tako brzo. Napisao sam još 200 strana, našao urednika s kojim sam uradio jedan radikalni štrih. Izbacili smo sto i nešto stranica. Zatezali smo radnju da se ljudi ne opuštaju i da u nijednom slučaju ne ostave knjigu sa strane i kažu: „Nastaviću sutra“. Onda si upao ti i rekao da ćeš to objaviti."

Koliko te podsjećanje na te događaje vratilo u njih?

"Mora te vratiti potpuno. Postoji mali otklon, jer je prošlo mnogo vremena, ali moraš se vratiti u svaki detalj. Učili su nas na akademiji da imamo emotivnu banku u koju skladištimo sve i vraćamo se u događaje.  Kad sam govorio o ratu, davao sam svoj lični stav o tome. A šta je tačno bilo to ne mogu da kažem. Npr o Ćeli koji je ubio svata, ja ne znam da li je bio plaćen, ali to je moje viđenje toga. Ali ne mogu se zakleti, jer nisam direktno vidio transakcije. Ali s obzirom na to da nije završio u zatvoru nakon teškog ubistva, mogu povezati da je bio vezan za državu i da je zato to bilo naručeno plaćeno ubistvo."

Kroz roman "Blank" pokušavaš objasniti svu grozotu rata, kroz jedan antiratni algoritam i kod. Ideš do daske u priče o ratu.

"U tom patriotizmu i svemu tome nema zapravo nikakve romantike. Rat je rat. Kad padne granata raskomada te i kraj priče. Sad neko vjeruje da će negdje ići poslije, neko ne, ali nebitno je, nije prijatna slika za doživjeti.  Priča o Mirni je dugo čekala i mislio sam čak da je ne spominjem, ali jednostavno to je toliko značajan dio mog života da knjiga ne bi bila to bez nje. Proživjeti rat je bilo teško, ali rat nije gori od heroina. To iskustvo sa heroinom mi je bilo mnogo gore."

Da li si imao motiv da ta tvoja priča pomogne ljudima da se na sličan način suoče ili uopšte nikad ne suoče sa takvim stvarima?

"Moj prijatelj koji je alkoholičar pročitao je knjigu i prestao je piti.  Da sam samo to postigao za 8 godina pisanja, isplatilo se. Ipak ljudi koji bi trebali pročitati ovu knjigu i prestati razmišljati o ratu, oni ne čitaju knjige. Zato i razmišljaju o ratu. Sumnjam da će neko od njih pročitati knjigu i postati ljevičar poslije toga."

Ostatak intervjua čitajte ovdje

(DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/mr)