Uoči sinoćnje premijere predstave "Sjećaš li se Doli Bel" u sarajevskom Kamernom teatru 55, poznati bh. pisac i scenarista Abdulah Sidran dao je intervju za Radio Slobodna Evropa, u kome govori o tome hoće li se predstava razlikovati od filma, ali i o tome da je u BiH zajednički život moguć, te da tu državu nisu stvarali konstitutivni narodi, već svi oni koji su u njoj živjeli i žive. A dotakao se, neizbježno, i Emira Kusturice...  

Na pitanje kako danas, nakon dvadeset i četiri godine, gleda na sve ove ideje u Bosni i Hercegovini - tri različite, koliko su one opasne i koliko zapravo vjeruje u opstanak BiH, Sidran kaže:

- Ona, u nekom ozbiljnom smislu, ne postoji. Postoji ono što je državni skelet, administracija. Jednom sam napisao da bosanska država, bh. država, postoji samo kao fiskalni terorista, a da njen građanin od te države nešto ima, dobiva, da ona o njemu mari, brine, takva dimenzija ove države ne postoji, ni u kojoj oblasti.

Upitan da li onda postoji i je li moguć zajednički život u BiH, bh. književnik kategorički odgovara:

- Treba osporiti Dejton, treba srušiti koncepciju konstitutivnih naroda. To je jedna imbecilna, podla, pokvarena izmišljotina, jer ti narodi nisu konstituisali Bosnu. Bosna je stvorila njih. Ako bi se mi pitali ko je stvorio bosansku državu – pa stvarali su je Jevreji, u trgovini, u bankarstvu, stvarao je jedan Emerik Blum, pola ovoga što je danas godišnji bruto prihod države Emerik Blum je imao u lijevom džepu svoga Energoinvesta. Oni su konstituisali Bosnu, dakle oni koji su dali najveći doprinos, a oni su bili iz svih naroda. Dakle, ideja etnonacionalnog identiteta kao primarnog, to je jedna, u samom svome startu, fašistička, diskriminacijska, zločinačka ideja.

Na podsjećanje da je jednom prilikom za sebe ustvrdio kako više nije upotrebljiv scenarist, te kako je moguće da kao čovjek sa tolikim životnim iskustvom, sa toliko objavljenih knjiga, danas, kako sam kaže, jedva preživljava kao penzioner, Sidran pojašnjava:

- Ja dobijam sada penziju nešto preko 400 maraka (200 evra), ali ja to nikad ne idem da podignem, jer je pod kreditima. Od čega ću ja živjeti? Četristo maraka meni ne može biti za tramvaja. Meni svakog prvog fali deset puta toliko koliko dobijam.

O izjavi da ne želi da završi život u Sarajevu, kaže: 

- Bio je skoro priveden kraju jedan projekt sa bivšim italijanskim ambasadorom da idem u Trst, gdje bih imao privilegije. Međutim, neka je, ne znam koja sila taj plan razbatalila. Ja sam želio da idem. U većini italijanskih gradova postoje groblja koja zovu Cimitero akatoliko (cimitero acattolico), i to mi se nešto sviđalo, to groblje akatoličko, pa Hindus leži, do njega leži pravoslavac, Rus, do njega komunista, ateista.

I na kraju, na neizbježno pitanje o Emiru Kusturici, Sidran odgovara:

- On je o meni pisao feljton u trideset nastavaka. Ja o njemu nisam napisao ništa osim jedne mistifikacije, literarne, koja je genijalna: 'Emir Kusturica je poginuo braneći Sarajevo. Fellini.'. To je jedna literarna tvorevina, kaže se urbana legenda, a da je onaj tamo neki dvojnik kojeg je Milošević našao u Šumadiji, Pantelija Milisavljević. Ja sam pisac takvoga kalibra da najveći svjetski režiseri nisu važniji od mene. Literatura je važnija od filma, književnost je važnija od svega što ljudski um stvara, i na neki način me vrijeđa poređenje sa ... režiser.

Kompletan intervju čitajte ovdje.

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ad)