'Meni je zastrašujuće da neko ko stoji pred učenicima i podučava ih živi na socijalnoj pomoći', izjavila je za Chronicle Melissa Bruninga-Matteau, 43-godišnja samohrana majka, doktorica historije i predavačica na Yavapai Collegeu u Arizoni.

Mjesečna plaća joj je 900 dolara, od čega joj 750 otpada na najam stana. Dodatnih 40 dolara ode joj na plin za auto, jer živi 50-ak kilometara od kampusa, u zoni jeftinijih stanova. Za svoje stanje ne krivi poslodavca, nego 'sistemsko definansiranje visokog obrazovanja'.

Država Arizona je koledžu Yavapai srezala dotacije sa 4,3 miliona na 0,9 miliona dolara. Koledž je za iduću godinu iskalkulisao 18 hiljada radnih sati manje.

'Mediji stvaraju sliku da su ljudi koji žive od javne pomoći otpadnici, neodgovorni ljudi na drogama i alkoholu', upozorava gospođa Brununga-Matteau.

U cijelom SAD-u (populacija od 314 miliona ljudi), broj korisnika bonova za hranu u 21. stoljeću povećao se sa 17 milliona na 44 miliona. Lani je takvu pomoć primao svaki šesti Amerikanac.

Podgrupa visokoobrazovanih ovisnika o državnoj pomoći udvostručila se s krahom Wall Streeta i nastupanjem recesije. Humanitarne agencije upozoravaju da je stvaran broj profesora, magistara i doktora koji žive ispod granice siromaštva još i veći, jer spomenute statistike računaju samo one koji su prijavili da žive od socijalne pomoći.

Posao/DEPO PORTAL - BLIN/a.k.