Razgovarala: Elma MURIĆ
Naredne sedmice, tačnije 11. maja u sarajevskoj Slogi nastupiće jedan od najpoznatijih muzičara i umjetnika iz bivše Jugoslavije i bivši frontmen beogradskih Idola, Vlada Divljan. Divljan danas s porodicom živi u Beču, no i dalje neumorno radi na novim projektima, snima muziku za film i televiziju, priprema album s novim bendom...
U Sarajevu će nastupiti s bendom Nevladina organizacija kojeg uz Divljana čine basist Zdenko Kolar, član originalne postave Idola, te bubnjar Marko Milivojević iz EKV-a zajedno s izvrsnim klasičnim pijanistom Aleksandarom Šandorovim i perkusionistom Borisom Bunjcem.
U razgovoru za DEPO Portal, koji je medijski sponzor sarajevskog koncerta, Vlada Divljan priča o muzičkim počecima, Idolima, životu u Beču i današnjoj situaciji na Balkanu;
|
|
| Jedna od najlepših stvari koje neko ko piše pesme može da doživi, jeste da vidiš da te pesme traju, da i dalje komuniciraju sa novom publikom... |
Gospodine Divljan, na sceni ste više od 30 godina. Kad pogledate unazad, kojeg perioda iz dugogodišnje karijere se najradije sjećate?
Verovatno su 1980. i 1981., dakle godine početka ekspanzije, ili bolje da kažem, eksplozije novog talasa i proboja "Idola" , bile najuzbudljivije i najbogatije dešavanjima. Takođe, veoma se rado sećam i perioda "Rokenrola za decu" koji sam sa Srđanom Gojkovićem Giletom na samom kraju osamdesetih, to kao da je bila neka vrsta labudove pesme, omaž nekom srecnijem i bezbrižnijem vremenu. No, svaki je period imao svoje dobre i manje dobre momente, ali u tome je i draž, kada je sve isto posle nekog vremena postane i dosadno...
I prije Idola, svirali ste u bendovima koji su prvi na jugoslovensku scenu donijeli 'novi zvuk'. Kakav je to ustvari zvuk bio i čime ste bili inspirisani u svojim počecima? Da li ste imali neke muzičke uzore?
Da, pre Idola, basista Zdenko Kolar, bubnjar Kokan Popović i ja, smo oko tri godine svirali u grupi "Zvuk ulice". Osim nas tu su bili i saksofonista Bora Antić i klavijaturista Dragan Mitrić, koji je kasnije radio sa Bajagom i Dejanom Cukićem. Počeli smo kao neka vrsta fusion benda (tad se to zvalo džez rok), a završili kao verovatno prvi jugoslovenski new wave bend. Na žalost, raspali smo se pre nego što smo uspeli da izdamo bilo kakvu ploču, a bili smo tako blizu... Nedavno sam pronašao jedini sačuvani snimak "Zvuka ulice", pesmu "Amelija" koju smo početkom 1979. snimili u Mostaru, u studiju Nikole Borote, moraću ovih dana da je okačim na You Tube.
Verovali ili ne, to je bio jedini privatni studio u ovom delu Evrope u to doba, Enco Lesić je svoj studio otvorio par meseci kasnije, tako da smo morali da putujemo iz Beograda za Mostar da bismo snimali.
Inače, što se početaka tiče, Beatlesi su bili jedan od mojih najvažnijih uzora, uz njih sam rastao i već sa nepunih deset godina sam slušao Sargent Peppera... Nije da sam baš sve razumeo, nekih sam se pesama malo plašio, ali sam slušao... i naravno, slušao sam sve ono što se moglo čuti na jugoslovenskom radiju i televiziji, a to je bio mix zabavnjaka, (kvalitetnih) narodnjaka, laganog džeza i stidljivog rokenrola... Od domaćih bendova, kao klinac sam voleo Dubrovačke trubadure, a kasnije Indekse, Korni grupu, Time...
 |
| Kao i mnoge dobre stvari, Idoli su nastali gotovo slučajno, neke stvari su se iznenada poklopile, mada su se, iz današnje perspektive posmatrano, dugo "krčkale" |
A onda su došli Idoli... Kako ste se okupili, i najvažnije, kako ste u tako kratkom roku dostigli veliku popularnost? Koji je momenat presudio tome da se nađete u samom vrhu ex yu rock scene?
Kao i mnoge dobre stvari, Idoli su nastali gotovo slučajno, neke stvari su se iznenada poklopile, mada su se, iz današnje perspektive posmatrano, dugo "krčkale". S jedne strane, bend "Zvuk ulice" više nije postojao, Kokan je bio u vojsci, Zdenko i ja smo razmišljali o novoj grupi, a Srđan Šaper, moj drug iz gimnazije i Nebojša Krstić, njegov drug sa studija medicine, zaželeli su da i sami naprave bend, i ako se pre toga nisu bavili muzikom. Skupili smo se jednom, manje više iz zafrkancije, u našoj prostoriji za vežbanje, imao sam par polugotovih pesama koje su odjednom, iz prve, zazvučale super... zaboravio sam da kažem da sam pozvao i našeg starog drugara, bubnjara Božu Jovanovića, s kojim smo Zdenko i ja ko klinci počeli da sviramo, i to je to... ostalo je istorija...
Šalim se, ne smemo zaboraviti ni Dragana Papića, beogradskog umetnika koji nam je na samom početku mnogo pomogao, pre svega omogućivši svojim medijskim diverzijama da se o nama priča pre nego što je iko čuo bilo koju pesmu, kao ni bubnjara Kokana Popovića koji je u "Idole" došao pred snimanje albuma "Odbrana i poslednji dani".
Zašto smo dostigli tako veliku popularnost... ta razmišljanja ostavljam u amanet kritičarima, analitičarima i sociolozima koji se bave (sub)kulturom... Što se albuma Idola tiče, verovatno je pomenuta "Odbrana" po mnogo čemu najuticajniji album Idola, pre svega je tako po sudu kritičara i kasnijih generacija muzičara, ali iz perspektive najšire publike, pesma po kojoj nas se najčešće sete je (nažalost) "Čokolada".
I danas bendovi, upravo u Slogi gdje se održava vaš koncert, sviraju najveće hitove Idola, 'Kenozoik', 'Maljčiki', 'Devojko mala'. Koliko vas raduje činjenica da su te pjesme, posebno Maljčiki, postale evergreen?
To i jedna od najlepših stvari koje neko ko piše pesme može da doživi, da vidiš da te pesme traju, da i dalje komuniciraju sa novom publikom...
Na čemu danas radite? Kad možemo očekivati novi materijal? Da li i dalje komponujete za TV, film...?
Proteklih desetak godina, pretežno sam se bavio tom tzv. primenjenom muzikom, pre svega filmskom, poslednji dokumentarac za koji sam radio muziku se zove "Žene koje su ubile svoje muževe". Zato ću do kraja godine izdati dvostruki cd pod nazivom "Muzika za ekran, binu i lift" u koji ću pokušati da "sabijem" svih trideset godina bavljanja tom, kako je mnogi zovu zapostavljenom, granom umetnosti. Što se novih pesama tiče, i tu sam se aktivirao i počeo da snimam na više frontova. Od nedavno radim sa zagrebačkom grupom Ljetno kino big band, već smo napravili nekoliko snimaka. Posle par zajedničkih nastupa, pokretač Ljetneg kina i moj stari prijatelj Max Juričić, rešio je da obradi dve moje već postojeće a ne mnogo poznate pesme iz devedesetih, tako da bi uskoro trebalo da izađe "letnji" singl Ljetnog kina na kome ja gostujem.
Za jesen spremamo moj singl s novim pesmama, a za proleće dogodine još jedan. Istovremeno, nastavio sam saradnju sa mladim beogradskim bendom "Svi na pod", sa kojima sam prošle godine snimio pesmu "Zvuk ulice", nedavno nam se na par sešnova pridružio i Miki Ristić, basista Darkwood Dub-a. U Beogradu planiram da snimam i sa svojim matičnim bendom, Nevladinom organizacijom, sa kojim i sviram u Slogi, a pokušaću i da završim nekoliko novih pesama na nemačkom koje sam započeo sa svojim bečkim bendom... Drugim rečima, imaću pune ruke posla.
Pratite li današnju muzičku scenu u regionu ? Ima li nekih bendova koji se izdvajaju, neovisno o žanru?
Pratim koliko mogu, uglavnom preko interneta, a u poslednje vreme sam se i malo više aktivirao i "na terenu". Mislim da ima mnogo dobrih bendova, više nego što bi čovek očekivao s obzirom na uslove u kojima se radi... Uvek je nezahvalno nabrajati, jer nekog bitnog obavezno preskočiš, ali evo da počnemo od BiH, tu su svakako Dubioza Kolektiv i Letu Štuke, u Hrvatskoj Jinx, Let 3, TBF, Lolobrigida, u Srbiji, samo da pomenem nove kao što su Goribor, Svi na pod, Zemlja gruva, Threesome, Repetitor, Žene kese, u Makedoniji Kiril Džajkovski suvereno vlada...
Danas živite u Beču. Šta takva jedna metropola pruža umjetniku i čovjeku u odnosu na Balkan?
Beč je bio prvi veliki strani grad koji sam kao dete, sa nekih 12 -13 godina upoznao i odmah ga zavoleo. To je izuzetno lep i uređen grad i nije čudo što je već godinama na samom vrhu liste gradova koji svojim stanovnicima pružaju najbolje uslove za život.
Takođe, budući je Beč vekovima bio neka vrsta centra čitavog našeg regiona, mnogo nam je bliži nego druge svetske metropole, a koliko naših ljudi živi u Beču, neda se ni prebrojati. BKS (tako oni skraćeno nazivaju jezik kojim govorimo - Bosnisch, Kroatisch, Serbisch) se može čuti bukvalno na svakom ćošku.
 |
| Za mene Sarajevo pre svega predstavlja jedan izuzetan miks mirisa, ukusa, zvukova i boja, kombinaciju nekih slika iz različitih perioda, koji u srcu izazivaju topla osećanja |
U Sarajevu ste veoma drag gost i mnogi sa nestrpljenjem očekuju Vaš koncert. Na šta prvo pomislite kad čujete riječ 'Sarajevo'?
Sarajevo za mene ima posebno značenje, pamtim ga iz najranijeg detinjstva. Budući je najveći deo moje familije iz Hercegovine, u Sarajevo smo imali rodbinu i svakog leta bismo, na putu za more, makar prenoćili u Sarajevu. Zato za mene Sarajevo pre svega predstavlja jedan izuzetan miks mirisa, ukusa, zvukova i boja, kombinaciju nekih slika iz različitih perioda, koji u srcu izazivaju topla osećanja.
Da li pratite predsjedničke izbore u Srbiji? Poznato je da ste ranije javno podržavali Čedomira Jovanovića i njegov LDP? Da li je i danas tako?
Da, pratim dešavanja oko izbora u Srbiji i i dalje podržavam Čedomira Jovanovića i LDP. Duboko verujem da je Srbiji, a i šire, neophodan ozbiljan preokret na gotovo svim frontovima. Baveći se pitanjima iz XIX veka sve više gubimo trku sa stvarnošću.
Šta mislite o društvenoj situaciji u Srbiji, a i ostatku regije. Da li smo se izvukli iz mračnog perioda ili nas najgore, s obzirom na ekonomsku krizu, tek čeka?
Znate šta, suzdržaću se od velikih misli jer svako ko hoće da otvori oči, može da vidi da ima puno toga što ne valja. Voleo bih da verujem da smo se izvukli iz, kako vi kažete, mračnog perioda, ali se bojim da nas čekaju još kojekakva 'iznenađenja'.
No. najiskrenije se nadam da nas je iskustvo iz proteklih dvadeset i kusur godina, makar malo naučilo pameti.
(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN)