Piše: Asaf Bečirović

Doduše, Brico manje-više misli da sve su žene iste.

- Ima i gorih, protivio sam se ja.
Helem, krenuo sam do njegove radnje šišati se. I sve se nadao, na radionu u  brijačnici sevdah će svirati. Jer tada Brico šiša polako, smireno. Kad je rokenrol na radionu, Brico zbrza, krv padne! Imao sam sreće. Radion je pjevao Đul Zulejhu koja po bostanu šeta. Taman kad je Zulejha pitala mednu rosu gdje je zimovala, došao sam na red. Sjeo.
- E, novinar, dedera nam reci kakva je trenutna situacija u zemlji?, zanimalo je Bricu.
- Bojim se da situacija uopšte nije trenutna, rekao sam.
Znao sam šta nakon toga slijedi. Bricina pitalica!
- Znaš li razliku između telefonske govornice i politike, pitao je.
Reknem da pojma ne znam.
- U telefonskoj govornici prvo plaćaš, pa biraš. U politici, prvo biraš pa plaćaš!, dominantno će Brico.

Onda smo, razgovarajući o vremenskim nepogodama, zaključili kako priroda više ne opominje, nego kažnjava. Potom je Brico pričao o hakerskoj grupi Anonimusi, koja je srušila nekoliko internet-sajtova i svijet digla na noge. Mušterija koja je čekala na red je primijetila kako kod nas anonimusi godinama ruše državu pa nikom ništa. U to je pokraj Bricine radnje prošla kolona žena s bijelim balonima u rukama.

- Vidi, manifestacija!, rekne Brico.
- Dan je žena, rekne ona mušterija.
I ispriča kako je jutros, dakle na Dan žena, žurio na neki sastanak. I zaustavio taksi. Taksista mu, ni pet ni šest, kaže:
- Fala Bogu pa mi je muško sefte!
Biva, raduje ga što mu je muško prva mušterija. To mušteriji ne bi baš jasno, pa pitao taksistu kakve veze ima je l' mu prva mušterija muško ili žensko?
- E, prije rata, na štandu mi žensko bješe za sefte. Sjede ona, ja da upalim auto, neće! Izađe žena. Ha je izašla, krehnem ja opet! Upali auto! Stignem ženu, sjede ona! Opet krehnem, nema šanse da upali! I tako tri puta. Pehali mi žene, šta li!?, ispričao je taksista.

Mi smo se kao nasmijali pa sam ja izašao iz radnje. Ulicu sam pažljivo prelazio. Najprije sam pogledao lijevo, pa desno i, kad sam vidio da nema drota, pretrčao sam ulicu. Kupio cvijet za poklon ženi. I sjetio se Duška Radovića, koji je napisao da je ženama potreban samo mali znak, mig, sitan povod, a zatim sve rade same: vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču.

Oslobođenje/DEPO PORTAL - BLIN/a.k.