Piše: Elis Bektaš

Anđelinin kulinarsko-celuloidni specijalitet, krvavice s medom, težak je i nesvarljiv za nenaviknute želuce. Ta nesvarljivost proističe iz estetskih, dakle zanatskih, i etičkih, dakle suštastvenih manjkavosti njenog uratka. Što se tiče estetskih manjkavosti, tu rešenje ne postoji - svaki gledalac mora s tim problemom sam izaći na kraj. Neko će u Anđelininom filmu prepoznati remek-delo, neko propagandni spot, a neko tek osrednji-do-loš film.

S etičkim manjkavostima, međutim, stvari stoje malo drugačije. Uvidevši da njihove posledice mogu biti veće i dugotrajnije, društvo je izumelo određene apsorpcione i amortizirajuće mehanizme. Među tim mehanizmima nalazi se i sistem klasifikacije filmova, zasnovan na prihvatljivosti sadržaja za određeni uzrast. Nasuprot svim opravdanim kritikama koje se mogu uputiti nedostacima te klasifikacije stoji činjenica da je to nekakva mešavina propisa i smernice koju bi valjalo - poštovati. Ako ni zbog čeg drugog, ono zbog privikavanja na poštivanje propisa, što je bolno deficitarna veština, pogotovo na ovim prostorima.

Neki dan je u Zenici odvelo prvi razred jedne srednje škole na kolektivno zurenje u film koji je Cerića doveo u stanje egzaltiranosti. Veoma tendenciozno kažem je ... odvelo, umesto su ... odveli, jer sam uveren da, povede li se sutra kakva ozbiljna diskusija o tom hajvanluku, niko neće preuzeti odgovornost za donošenje mračne odluke o kolektivnom odvođenju dece u bioskop e da bi tamo posmatrali najblaže rečeno upitne sadržaje.

Na stranu sad neuvažavanje činjenice da deca u dobi od petnaest godina, usled bujajućih hormonskih procesa, čin silovanja posmatraju pre svega kao - čin seksa, ipak bi bilo dobro da se zapitamo ko to šalje decu na organizovano i obligatorno gledanje filma koji je u zemlji svog porekla označen kao nepodesan za mlađe od 17 godina. To je samo prvo u nizu teških pitanja. Sledeće je pitanje još teže - ko će preuzeti odgovornost za eventualna traumatska oštećenja dečijih duša?

Poneko će dete, nepripremljeno i još uvek nesposobno da razume sav užas teme koju ovaj film, moram reći - diletantski, obrađuje, iz bioskopa možda izneti i gađenje spram telesnosti ili mržnju prema Drugome. Upravo takva mogućnost da se probudi mržnja prema Drugome pokazuje koliko je lažno i bedno, upravo podmuklo slavljenje Dana nezavisnosti u BiH. Cerićevi sledbenici lišeni su sposobnosti da shvate kako ključna reč u referendumskom pitanju - Jeste li za suverenu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu, državu ravnopravnih građana, naroda Bosne i Hercegovine... - ključna reč nije nezavisnu, već - ravnopravnu. Odluka da se u većinski bošnjačkoj Zenici deca teraju na gledanje Anđelininog filma jednaka je, recimo, teranju dece u većinski srpskoj Foči da gledaju 'Nož'. Ko u tome ne može prepoznati pothranjivanje i tetošenje budućeg zla, teško da išta može razumeti.

Cerić nedavno, govoreći o tarčinskim osumnjičenicima, upita - zar ćemo čekati da nas odvode jednog po jednog? Očito da čekati nećemo. Već nam odvode decu. U svežnjevima.

BL!N MAGAZIN