Piše: Elis Bektaš

(priča iz Sarajeva)

U jutro trećeg dana vladavine snega, grad je nalikovao na mejt umotan u čiste i svežinom mirišuće ćefine, a brda unaokolo posmatračevom su se oku mogla učiniti kao nekakve gorostasne utitahte. Nedostajao je samo dovoljno velik kabur.

Pogled na grad iznutra otkrivao je, ipak, jednu čudnu živost - prokopanim stazicama između zgrada kretali su se ljudi, baš kao crvi po svežem lešu. I radili su isto što i crvi, starali se za prehranu, nabavljali hleb, meso, mlečne proizvode... No za razliku od sitnih beskičmenjaka, ljudi su se starali i za hranu svojoj duši, kupovali su cigarete i novine.

Postariji gospodin, besprekorno odeven i sa živopisnim šalom oko vrata, na kiosku je zatražio paklicu Drine i Politiku.

Trafikantkinja mu je pružila cigarete i dodala: "Nema Politike."

Postariji gospodin, skoro uvređenim glasom, upita: "Zašto?"

Iz kioska su prvo izašle dve sekunde ćutanja, a potom i reči: "Bolan ne bio, kakva Politika, pa ni Avaz nije došao!"

Postariji gospodin plati svoje cigarete i ode niz ulicu, držeći se neobično krepko i uspravno za svoje godine.

Sneg i dalje pada...

BL!N MAGAZIN