Ovom slavnom fizičaru i kosmonologu je dijagnoziran poremećaj motornih funkcija sa 21. godinu dok je bio student Kembridž Univerziteta. Tada mu je rečeno da neće živeti više od pet godina, ali uprkos tim predviđanjima on će na radost svojih mnogobronjih poštovalaca u nedelju proslaviti 70. godina života. 

“Ne poznajem nikoga ko je preživeo toliko dugo sa ovom bolešću”, kaže Amar Al-Čalabi, direktor bolnice i istraživačkog centra za bolesti motoričkih neurona na Kraljevskom koledžu u Londonu. On opisuje njegovu dugovečnost kao “neverovatnu”.

“Veoma se retko dešava da pacijent koji boluje od bolesti motornih neurona dočeka da poživi decenijama, ali je i to zabeleženo”, kaže dr Rup Tandan, profesor neurologije na Univerzitetu u Vermontu. Tandam dodaje da su mnogi koji su dočekali starosti sa ovom bolešću živeli pomoću ventilatora koji je disao za njih, što Hoking ne koristi.  

Hoking je prvi put skrenuo pažnju šire javnosti na svoj rad 1988. knjigom "A Brief History of Time", pojednostavljenim pregledom univerzuma koji je prodat u 10 miliona primeraka širom sveta. Njegove naredne teorije su unele revoluciju u moderno razumevanje koncepata kao što su crne rupe ili Veliki prasak, teorije o stvaranju univerzuma.  Dokazao je Vilerovu hipotezu o očuvanju mase i naelektrisanja čestice kada ona dospe u crnu rupu.

Kako bi obeležio njegov rođendan u nedelju, Univerzitet Kembridž održava javni simpozijum na temu “stanja univerzuma”, ne kojem će govoriti 27 vodećih svetskih naučnika uključujući britanskog astronoma Martina Risa, nobelovca Sola Perlmutera, Kipa Torna jednog od vodećih teorijskih fizičara i samog Hokinga.

Tokom 30 godina je obavljao dužnost profesora matematike na Kembridž institutu, što je mesto koje je nekada držao i Isak Njutn, poznat i kao „otac fizike“. Tokom 30 godina predavanja fizičar je svojim kolegama dao novi pogled sa kojim bi trebalo da gledaju na univerzum. Međutim, pokazao je i javnosti često nejasan put kroz svet teorijske fizike, preko svojih mnogobrojnih knjiga i povremenih javnih predavanja.  

Hoking se povukao sa te pozicije 2009. i sada je direktor univerzitetskog Centra za teorijsku kosmologiju. U svom životu je postigao gotovo sve uprkos tome što je gotovo u potpunosti paralisan od 1970. Na svom sajtu je povodom tog događaja napisao da je tada shvatio „ da sa tamnim oblacima nadvijenim iznad lične budućnosti, na svoje iznenađenje, sam više uživao u životu nego pre. Odjednom sam shvatio da postoji mnogo korisnih stvari koje bi mogao da uradim ukoliko preživim“.

Osnovao je porodicu i sada je otac troje dece ali kako je bolest napredovala on je nastavio sa istraživanjima uz pomoć invalidskih kolica a kasnije i elektronskog govornog sintisajzera

Mali infracrveni senzor je postavljen na njegovim naočarama i povezan sa računarom. Taj senzor detektuje Hokingov puls mišića obraza, koji bira reči prikazane na ekranu kompjutera. Potrebno mu je do 10 minuta kako bi formulisao jednu rečenicu. 

“Jedini problem je što mi govorni sintisajzer daje američki akcenat”, napisao je svojevremeno ovaj slavni Britanac na svoj sajtu.

Međutim, njegova lična asistentkinja Džudit Kroasde je rekla da mu govor postaje sve sporiji i sporiji i "kada je loš dan može da kaže samo jednu reč u minuti".

"Mislimo da se to događa zbog trošenja mišića u njegovim obrazima. Gledamo kako da popravimo situaciju i isprobamo novu tehnologiju".

Trebalo mu je četiri godine da završi svoju poslednju knjigu “The Grand Design" koju je napisao zajedno sa američkim fizičarem Lenardom Mlodinovim. Svojom poslednjom knjigom, Hoking je ozvaničio raskid sa ranijim stavovima o veri kada je smatrao da će nam otkriće jedne celokupne teorije pomoći da shvatimo Božju misao. On objašnjava da je otkrivanjem 1992. godine planete koja kruži oko druge zvezde, a ne Sunca, dovelo do dekonstrukcije gledišta oca fizike Isaka Njutna po kojem Univerzum nije mogao da nastane iz haosa već je Božje delo.

Njegova lična asistentkinja Džudit Kroasdel je u intervjuu za AP opisala svog šefa kao neverovatno strpljivu osobu.

“Način na koji on komunicira možda izgleda frustrajuće spor većini ljudi ali on ne dozvoljava da mu to poremeti tok misli”, kaže ona.

Hoking obično dolazi u kancelariju nakon dugog doručka i čitanja vesti, dodaje Kroasdel. “On nije ranoranilac, ali gotovo uvek ostaje do kasno, do sedam ili osam sati uveče”.  

Njegova univerzitetska kancelarija je popunjena memorablijama: porodičnim slikama, minijaturnim NASA šatlom i potpisanom fotografijom sa predsednikom Barakom Obamom i njegovom suprugom Mišel. Slava mu je omogućila da se pojavi u nekim od svojih omiljenih televizijskih serija uključujući "The Simpsons" i "Star Trek." Njegov animirani lik iz serije o porodici Simpson je pretvoren u plastičnu figuricu, koju je ponosno stavio na svoj radni sto.

Takođe se u njegovoj kancelariji nalazi i sat sa likom Homera Simpsona u koji gleda kada posetioci kasne na sastanak.

“On je veliki šaljivdžija, voli pažnju”, kaže Kiti Ferguson, koja je napisala dve biografije ovog fizičara. Ona kaže da ima uvrnut smisao za humor i da je programirao svoj kompjuter da odgovori na slučajne susrete sa ljudima koji ga pitaju da li je on zaista Stiven Hoking. 

“Nisam, ali često me mešaju sa tim čovekom”,  odgovara njegov računar.

Amiotrofična lateralna skleroza (ALS) ili Lou Gehrigova bolest, koje je utvrđena Hokingu, pripada grupi neuroloških bolesti, koja zahvaća gornje i donje motorne neurone. Jedna je od najčešćih bolesti motorike, a može se javiti pojedinačno ili kao nasledna porodična bolest. Pacijenti koji boluju od te bolesti obično pate od slabljenja i gubljenja mišića, postaju paralizovani i imaju problema sa govorom, gutanjem i disanjem.   

Samo oko 10 odsto pacijenata živi duže od jedne decenije. One koje bolest zadesi u mlađim godinama, kao što je to bio slučaj sa Hokingom, generalno imaju veće šanse da žive duže. Kod većine ljudi se bolest utvrdi između 50. i 70. godine života. 

Hoking kaže da pokušava da nemisli na svoja ograničenja.

“Živim sa Lou Gehrigovom bolešću praktično ceo svoj život odrasle osobe. Ipak, to me nije sprečilo da imam divnu porodicu i da budem uspešan u svom poslu”, napisao je on na svom sajtu.  

“Pokušavam da živim normalan život koliko je to moguće i da ne mislim o svom stanju ili žalim za stvarima koje nisam u stanju da radim, a kojih nema mnogo. 

Fotografije u njegovoj kancelariji svedoče o brojnim njegovim dostignućima koja su pusti san za većinu “smrtnika”. Nekoliko fotografija prikazuje fizičara zajedno sa nekoliko papa kao i uspomene sa posete Kini i Uskršnjim ostrvima. Čak je leteo u bestežinskom stanju u svemirskom simulatoru agencije NASA 2007. godine, kada je prvi put u 40 godina odbacio svoja kolica.  

“To je bio trenutka kada sam ga video najsrećnijeg”, kaže Sem Blekburn, Hokingov asistent koji ga je pratio u toj avanturi. 

Iako je uspeo da razjasni neka od najkompleksnijih pitanja u modernoj fizici, Hoking je na pitanje magazina "New Scientist" o čemu najviše razmišlja, odgovorio: "Žene. One su apsolutna misterija".

e-novine.com, BL!N/đk