Tekst objavljen u okviru ankete"100 najznačajni ličnosti SFRJ"

Ako je pojam rocke'n''rolla nešto što podrazumeva prepotenciju, samohvalisavost ili samoterapiju slavom i popularnoscu - jedino je sigorno da je, pokojni Milan Mladenović bio antiteza tom i takvom rock'n'rollu. Čitava njegova muzička i umetnička karijera nijednog časa nije se oslanjala na one elemente koji bi drugima bili lepak; svesno bežeći od ljigave komercijalne forme, uveren da u hermetičnosti svojih tekstova postoji itekako prostora za njihovo upijanje i razumevanje, ubedljiv u ličnoj hrabrosti da pomeri granice ukusa -- Milan je više od decenije i po bio merna jedinica rock'n'roll Beograda, čiju je karizmu s lakoćom prenosio diljem bivše Jugoslavije.

U ova ratna vremena kad je trebalo imati snage protiv ludila, ne danas, već na samom početku - Mladenovic nije oklevao; bio je jedan od retkih beogradskih rokera koji se otvoreno stavio na stranu morala i savesti; bio je jedan od organizatora Rimtutituki i jedan od nosilaca pesme Mir, brate, mir koja mu je, ironijom sudbine, postala neka vrsta oproštaja u trenutku rastanka.

Skoknuo je do Brazila da bi se u proleće prošle godine (1994.) na velika vrata vratio u svoj grad ali ne i svoju državu. Rođen u Zagrebu, a odrastao između ostalog i u Sarajevu, čovek koji je bio merna jedinca rock'n'roll Beograda u svom poslednjem intervjuu je rekao "Ne smatram sadašnju Jugoslaviju svojom domovinom, moja domovina je nestala!"

Bend je bio na letnjoj turneji po moru. Milan nije dosao na gitarijadu u Zajecaru.

Ostavio je za sobom gomilu ploča koje danas nisu samo svedočanstvo o jednom neponovljivom talentu, već o jednoj nepotkupljivoj karijeri koja se na ovim prostorima ne sreće često.

(tačno.net, Blin/sb))