Mobi je u Srbiji dosad nastupao dva puta - prije dvije godine na Egzitu i 1996. u Beogradu, kada je održao pank-rok koncert. Govoreći o nastupu na Egzitu, on kaže da ga je zapanjilo to što kod srpske publike postoji savršena ravnoteža između entuzijazma i prefinjenosti.
„Ponekad svirate pred publikom koja je previše sofisticirana, a neke druge su, opet, previše entuzijastične. Kod srpske publike, to je u savršenom balansu”, kaže Mobi. Nedavno je objavio novi album „Destroyed”, ali za šou na Kalemegdanu on je spremio tešku artiljeriju, sa izborom najvećih hitova.
- Na koncertu će biti nekoliko pjesama s novog albuma „Destroyed”, ali većina pjesama će biti s ranijih albuma kao što su „Play” i „18”. I sam sam takav, kada idem da gledam koncert nekog benda, najviše me zanima da čujem neke starije pjesme koje znam i volim - kaže Mobi.
Kada se osvrnete na karijeru - od pank svirki u Beogradu devedesetih, do današnjih megakoncerata - zar to nije neobičan put?
- Nikada nisam očekivao da ću biti profesionalni muzičar. Mislio sam da ću biti univerzitetski profesor i da ću predavati filozofiju, jer sam to studirao na koledžu. Mislio sam da ću biti profesor koji će u slobodno vrijeme pisati muziku koju niko neće slušati... Zato mi je, čak nakon ovoliko vremena, i dalje veoma čudno što imam karijeru muzičara. Osim toga, moj muzički bekgraund je veoma neobičan, pošto sam kao dijete svirao klasičnu muziku, a dok sam odrastao, volio sam pank-rok, pa mi je još čudnije što se danas bavim elektronskom muzikom.
Koji vam je omiljeni pank bend?
- „Bad Brains”.
Može li se kroz muziku baviti temama kojima se bavi filozofija?
- Ponekad. Zanimljivo je to, jer ima mnogo tema koje su mi važne, ali koje se neizbježno previše pojednostave kada se o njima govori u širem smislu... A dok sam studirao filozofiju, jedna od najljepših stvari bilo je to što ništa niste morali da pojednostavljujete. Stvari su mogle da bude suptilne i nijansirane, a pritom je sve moglo da ostane komplikovano.
Kakvi bi filozofi bili kao muzičari?
- Mislim da bi Vitgenštajn i Niče imali dobar pank-rok bend!
Negdje sam pročitao da imate nekoliko srpskih prijatelja?
- Ja živim u Njujorku i Los Anđelesu, a u oba grada postoje baš velike srpske zajednice. Moj najbolji prijatelj u Njujorku oženjen je Srpkinjom, koja je odrasla u Beogradu. Mislim da neće biti na koncertu jer su sada u Njujorku. Preko njih sam u Njujorku upoznao mnogo Srba koji tamo žive.
Jesu li vas možda upoznali sa srpskom muzikom?
- Nažalost, ne. Ja sam američka neznalica i ne znam ništa o srpskoj muzici.
Možda ćete se prošetati gradom, pa uhvatiti neki domaći bend...
- Nadam se! Jedna od omiljenih stvari koje radim kada sam na turneji u mjestima u kojima ranije nisam provodio mnogo vremena jeste da se upoznajem s lokalnom muzikom, umjetnošću i kulturom... To radim u većini mjesta. Ali u nekim zemljama to baš i nije preporučljivo. Evo, nedavno sam bio u Venecueli i nije pametno šetati se noću Karakasom, jer je previše opasno. U nekim drugim gradovima sam ipak javna ličnost, pa ne možeš da šetaš okolo kao anonimac.
Ipak, kažete da vas na mnogim mjestima i dalje ne prepoznaju...
- Na previše mjesta u svijetu postoji sijaset ćelavih malih bjelaca koji svi liče jedni na druge. Zato mi je na nekim mjestima zapravo prilično lako da budem anoniman.
Osim vas, u Beogradu će svirati Ejmi Vajnhaus, koja takođe promoviše novi album. Jeste li je možda upoznali?
- Nisam je dosad upoznao, znam jednu-dvije njene pjesme. Ono što sam čuo, dopalo mi se na prvo slušanje. Kada vaš lični život postane previše javan, postoji opasnost da zasjeni vašu umjetnost i muziku. Jedva čekam da vidim njen nastup jer sam od mnogo ljudi čuo da je ona sjajan izvođač.
Imate li nekad utisak da ste samo običan čovjek koji je imao sreću da pokaže svoj dar široj javnosti?
- Ne znam da li sam običan, prije bih rekao da sam nekako čudan. Ali mislim da bih bio podjednako čudan i da se ne bavim ovim poslom. Prosto nemam utisak da je to što sam muzičar uticalo na mene kao osobu. Ne uzimam sebe za ozbiljno, ali muziku i njenu moć shvatam veoma ozbiljno. Kada se dan završi, ja sam samo sredovječni ćelavi tip koji pravi muziku u svojoj spavaćoj sobi. Zato mi je i teško da sebe shvatim previše ozbiljno.
Slobodno snimajte!
Jedan od vaših zahtjeva za koncerte je da ne bude nikakvih ograničenja u smislu pola, vjere, rase, seksualnog opredjeljenja publike...
- Tako je. Osim toga, tražim da ne bude nikakvih ograničenja u snimanju koncerta. Ako neko ponese kameru ili telefon, može slobodno da snima koncert, meni to ne smeta. Moj cilj na koncertu je da na binu postavim ono što i sam želim da vidim kada sam u publici. Želim da stvorim atmosferu u kojoj se svako osjeća poštovanim i srećnim.
(Blic, BLIN, sv)