BI"Kako ja starim i moja generacija stari, tako stare i moji likovi. Postoji odnos - jedna generacija koja umire, a druga koja ostaje i koja treba da nađe načina da to prevaziđe i prihvati", rekla je ona u intervjuu Tanjugu.

Autorka je zaključila da još od "Porodičnih priča" uvijek piše jedan isti komad, "tu su uvijek odnosi roditelja i djece i njihovog okruženja".

"To su neki ljudi koji nisu nikakvi heroji. Nisu nikakvi zlikovci. Oni su ljudi po sredini, obični ljudi koji se rode, žive, umru, a da možda nikad ništa za sobom ne ostave", rekla je ona dodavši da je tema i "raspad sistema vrednosti koje je generacija naših roditelja nosila".

"Tu nema neke ocene sistema vrednosti. Ja ne govorim da je on bolji ili gori od ovoga koji postoji danas. Ali on je sigurno jedan sistem vrednosti koji iščezava. Ti svedoci, nosioci tog vremena polako umiru, a mi za njima ostajemo sa ovim krpicama koje su nam ostale od naših zemalja", kazala je Srbljanović.

Na pitanje u kojoj mjeri je nova drama politički provokativna, odgovorila je da su njeni komadi politički utoliko koliko je politika deo svakodnevnog života.

"Svi moji komadi, osim 'Pada' koji je bio direktno inspirisan Brehtovim teatrom i politički angažovan u smislu manifesta, jesu realistički komadi o realnim životima ljudi koji nas okružuju, preko kojih se lomi slika ovog vremena. Ono je uvek političko. Moj pogled na to vreme je verovatno provokativan i u tom smislu se to govori za moje komade".

Nova drama, kazala je autorka, govori o konkretnim događajima koji imaju političku konotaciju "samim tim da jedna generacija ljudi koji su živeli u vreme titoizma, komunizma, bili partizani, generacija 'Valtera u Sarajevu' odlazi, a mi se okrećemo nekim drugim vrednostima, koje za nekoga možda i nisu vrednosti".

"Moji komadi su društveno kritični, a samim tim politični, ali ja se ne bavim dnevnom poltikom. Nikad se nisam bavila osim u komadu 'Pad'", istakla je ona.

Na pitanje kako izgleda predstava koju režira poznati makedonski umjetnik Slobodan Unkovski, odgovorila je da nikada ne ide na probe jer ima povjerenje u pozorište koje izvodi komad, a i misli da bi na probi bila višak.

"Šta ću ja tu?", zapitala je, navodeći da glavnu ulogu igra upravo Anita Mančić koju je zamišljala dok je pisala, da je u drugoj glavnoj ulozi Voja Brajović koji je fantastičan glumac, kao i da je gledala toliko predstava Unkovskog da zna koliko je on dobar reditelj.

Na pitanje kako komentariše nedodeljivanje nagrade za domaću dramu na Sterijinom pozorju, zaključila je da je "dramska književnost dosta promenjena".

"Ono što bi u svetu smatrali da je dramski tekst ili barem dramski predložak za predstavu, ovde još nije prihvaćeno kao drama. U tom smislu tekstovi za predstave 'Rođeni u Yu' ili 'Kukavičluk', na primer, nisu mogli da uđu u konkurenciju, a ja sam sigurna da ta dva teksta zaslužuju nagradu".

Ona je istakla da među njenim studentima na Fakultetu dramskih umetnosti "iz svake generacije izađe barem jedan stvarno fantastičan novi autor" i dodala da se domaći mladi pisci igraju, mada nisu toliko prisutni na velikim scenama, ali da je pitanje koliko su dobili najbolje reditelje za svoje tekstove.

Što se tiče utisaka o protekloj sezoni, primjetila je da "nije u redu da ističe predstave JDP-a, kojem na neki način pripada", a da pored njih postoji "Hipermnezija" rediteljke Selme Spahić u Bitef teatru, koju smatra remek delom.

"Ta predstava je apsolutno fantastična na umetničkom, intelektualnom nivou, a takođe je izuzetno značajna" jer govori kako izgleda odrastati u ratu, na različitim zaraćenim stranama i o mladima koji posle svega nalaze zajednički jezik, jer je trauma deteta ista bez obzira s koje strane ratišta se nalazi.

Glasine o novom upravniku JDP-a umjesto Branka Cvejića, kojem krajem godine ističe mandat, odbacila je kao kontraproduktivne spekulacije.

"Taj čovek završava jednu sezonu i započinje drugu, radi dve velike predstave ovog trenutka i priprema treću. Ne vidim nikakvog razloga da se govori kao da on ne postoji. To je kontraproduktivno. Pozorište ne može na taj način da radi. To je kao kad raspišete izbore, tog trenutka znate da se u državi više ništa ne radi, zbog toga što se svi pripremaju za sledećeg ko dolazi".

Što se tiče profila upravnika, da li je bolji reditelj, glumac, menadžer, rekla je da to mora da bude umjetnik, zbog toga što treba da radi sa umjetnicima.

"Pozorište nije STR i kiosk. I nije mašina. I ne može da ga vodi ni inženjer ni menadžer. Pozorište mora da vodi umetnik koji ima menadžerske sposobnosti, a ne menadžer koji nema nikakve druge osim menadžerske sposobnosti. To je moje iskustvo sa svetskim pozorištima", naglasila je Srbljanović.

Ona je ukazala da smo se "već mnogo slupali u ovoj državi" deleći javna preduzeća po partijama.

"Zaista ne mogu da shvatim da samo po partijskim kvotama dođe neki mladi menadžer, dobro plasiran, koji dobro ulaže u sebe, kao - izašao sam iz JUL-a pa sam ušao u neku manjinsku stranku, pa ću sad time da prebijem neke glasove", izjavila je Srbljanović.

Ona je izrazila uverenje da gradonačelnik Dragan Djilas "vodi grad potpuno drugačije" i "pokušava da se otrgne toj vrsti feudalne podijele stvari".

Na pitanje da li ona razmišlja da se politički anagžuje, odgovorila je negativno.

"Angažovala sam se konkretno u jednom trenutku za jednu konkretnu političku opciju. To je bio gest. Želela sam da pokažem da može i pojedinac, građanin da uzme učesće i da bi trebalo da uzme učesće u političkom životu".

"Mislim da sam se dovoljno angažovala u tom smislu. Ne zanima me politika. Nije nikakva profesija. Ja pišem, razmišljam, posmatram svet, komentarišem i mislim da je to moja elementarna vokacija. Mislim da je na neki način, mada možda zvuči preterano, to i važnije i ozbiljnije nego biti na nekoj političkoj listi", zaključila je Srbljanović.

(TANJUG/ds)