Piše: Blažo STEVOVIĆ

Da umrem, a da ne objavim, nema šanse.

Bijaše 28. 11. 2006. godine, mjesto Banja Luka, dan utorak, lokalitet Banski dvor.

Hitno da sam tamo u 11 sati.

Pokupih stare dobre udbaše, M.S. inicijali, jer još je aktivan u jednoj od regionalnih službi, i Rato Đurov Runjevac, zvani Rade.

Prvo smo popili sa Špirićem kavu u hotelu Bosna, oko 10 sati, da bi ja kasnije sa Dubravkom Dučijem Šuvarom popio brzinsku kavu i darivao čovjeka pikslom iz Amerike, gdje sam bio na seminaru, kako se to na Balkanu kaže.

Sam sastanak u Banskom dvoru je imao za cilj formiranje službe koja bi sakrila zločine i zločince iz Republike Srpske. Snimao je Šošnja Franc. Inace, najvjerniji Dodikov Slovenac.

Kasnije smo saznali da su i danas dejstvujući paraslužbenici koji su regrutovani 28.11.2006. u Banjoj Luci, te da preko izvjesnog Babića iz Telekoma Banja Luka kontrolišu nas, bosanskohercegovačke patriote. Saznali smo, takođe, da u svim centrima javne bezbjednosti u RS-u postoji osoba zadužena za naše kompletno opserviranje. No, sva sreća kako iza nas stoji Bosna i Hercegovina, a iza njih paralelna, parapolicijska struktura, zbog koje se polako ali sigurno pune zatvori zločincima, strah je na njihovom terenu.

I u staroj Jugi Slovenci su bili najbolji udbaši.

Šošnja je pitom, ne liči na Staneta Dolanca.

Ispod nas je bila grupa ljudi kao što je memoarista Njegove Ekselencije Milorada Dodika, dakako sa kapom na glavi, čuveni srpski memoarista gospodin Milan Ljepojević.

Uglavnom, moja delegacija nije pristala na ovu priču, osim Rata Đurova Runjevca, zvanog Rade, pa je on ostao, a mi smo otišli na piće u Citadelu.

Pri tom sam upitao američkog diplomatu, koji mora da je znao o čemu se radi, jer bio je u Banskom dvoru i znao o svemu, pa i o tome šta će biti s Biljanom kada izađe. Radi se o nižerazrednom diplomati, što bi rekli - mašala! No, pošto smo "kao" prijatelji, neka se ne ljuti što ovo čita.

Citadela je tu odmah na kraj Gospodske. Iz ćoska me pozdravljaju Džombić i Kasipović, ministri u vladi, a M.S. i ja dobijamo signal od kelnera u fraku da je to piće za nas. Vidi se da je i kelner namazan. Otkrio nam astal, a ono tamo svega i svačega...

Prođe pola ure, kada pristiže i Mirjana Kusmuk u dugim plavim baklava čarapama i plavim starkama; slatka Arsenijevićka, koja više zna o meni od samog mene, Maunaga i ekipa bliska đeneralu.

Na samo se pričalo i svak je svakoga pipao tražeći bubice ili slične naprave, jer svako je izbjegavao skupnu priču, da ne bi neko snimio njegove riječi.

Niko osim Mirjane ne zapali cigaretu.

Ja sam od preslatke Arsenijevićke dobio upute, a kasnije je pitao da li je za popodnevni odmor. Hercegovac!

Blažo, Grigorije iza ovog stoji, reče Z.S., tadašnji BHT novinar, a današnji Dodikov cenzor. Ja tada nisam imao problema sa Grigorijem, bilo je zatišje, pred buru. Uglavnom i njemu sam rekao da je ovo što rade mnogo opasno, anti-dejtonsko, i da mogu svi, računajući i Dodika, završiti iza rešetaka kada se o ovome počne pričati glasno.

Bili su ljuti na mene i M.S., jer smo ekspresno napustili "Citadelu"! Ostao je Rato Đurov Runjevac, zvani Rade, koji je bio na Radovanovom fonu, što će potvrditi kasnije svojim djelovanjem.

M.S. i ja smo u Tebinju napravili, samo dva dana posije, tim za ekspresno objelodanjivanje ratnih zlikovaca u istočnoj Hercegovini. I krenuli smo s radom. Imali smo i analitiku i operativce. Bili smo jači od Vučurevićevih fosila, koji i danas rade na prevaru u obavještajno-sigurnosnim agencijama Bosne i Hercegovine.

Kasnije smo saznali da su i danas dejstvujući paraslužbenici, koji su regrutovani 28.11.2006., u Banjoj Luci, te da preko izvjesnog Babića iz Telekoma Banja Luka kontrolišu nas, bosanskohercegovačke patriote. Saznali smo, takođe, da u svim centrima javne bezbjednosti u RS-u postoji osoba zadužena za naše kompletno opserviranje.

No, sva sreća kako iza nas stoji Bosna i Hercegovina, a iza njih paralelna, parapolicijska struktura, zbog koje se polako ali sigurno pune zatvori zločincima, strah je na njihovom terenu.

Novac imaju, ali dokle.

Neka izađu na crtu.

Arsenijevićka, nisam te taj dan uopšte snimao na diktafon, snimio te Rato Đurov Runjevac, zvani Rade, za svaki slučaj.

Dvostruki igrač...

Eto, toliko sa jednog malog, a mnogo bitnog događaja, od onog koji pokušava biti bolji hroničar od Milana Ljepojevića.