Prvo pojavljivanje Ratka Mladića u sudnici Haškog tribunala je u „Ludoj kući", novobeogradskoj kafani u koju je prije hapšenja zalazio njegov saborac Radovan Karadžić, počelo baš naopako: plazma televizor otkazao je poslušnost, odbio da mijenja kanale, a nekoliko Krajišnika je umjesto početka suđenja taze žitelju Sheveningena gledalo - reklame za grudnjake emitovane na jedinom programu koju je televizor uspio da uhvati.

A još na 'sabajle' njih petorica zauzela su najbolje pozicije za praćenje direktnog prenosa nove nacionalne discipline „Ratko Mladić uživo iz Haga" u omalenom lokalu. Kako je TV signal uporno mimoilazio pomenutu lokaciju, jedan od njih primjenio je oprobanu taktiku poznatu pod imenom „udri po daljinskom".

Na zidovima lokala još prepoznatljiva ikonografija devedesetih, fotografije predstavnika nebeske i ovozemaljske Srbije: Svetog Save, Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića, Ratka Mladića... Potonji se pojavio u međuvremenu i slikom na ekranu, obrazlaže sudiji da optužnicu nije čitao, nije potpisao, da je doživio stres.

- I ne treba da potpiše - glasno razmišlja jedan od prisutnih. - Samo su Srbi izvukli deblji kraj. Nemamo prava ni na šta! I još smo pustili da se tako sudi našim velikanima. Izgubio sam sve, najpre oca, onda kuću. Spaljena do temelja. A šta sam dobio? Mladić nas je bar branio. A znao sam da će ga uhapsiti, kad-tad. Da li će dočekati presudu, to zna onaj gore.

Ne bi se ovaj govornik predstavljao. I pričao bi i više i opširnije, veli, al' rano je, a on je još trijezan.

Za istim stolom pedestdvogodišnji Miroslav Blagojević iz Mostara. Nekada pilot, major u penziji, „dokazani lokal-patriota", koji je ratovao svuda. Nema gdje nije. Kad su se ratovi završili, u Beogradu je - prodavao kokice.

- Od moje klase pola je pobijeno, što na helikopterima što na avionima, ali to niko ne priča. Okrenula se istorija naopako. Sad smo mi genocidan narod. Sigurno je Mladić uradio nešto što nije trebalo, ali svi su tako radili. Rat je to, nije zajebancija. Sad se svi prave pametni posle rata, svi su generali, a generali su zločinci... - govori on. - Jedino zameram Mladiću što nije otišao u Hag davnih dana. Samo da im kaže ovako kako ja vama sada kažem. Da im saspe sve direktno u oči. Istinu. Da pita gde su sada 33.000 Srba iz Mostara... Ne kažem da je čist. Svi oni imaju krvave ruke, al' treba vojnički da mu se sudi.

I kršan 'brka' iz okoline Sarajeva (i susjednog stola) ratovao je pod Mladićevom komandom. Luta pogledom od prepune pepeljare preko rakijske čaše do ekrana, odmahujući glavom na upozorenje sudije da će suđenje biti „pravedno, eksplicitno, uz puno poštovanje prava optuženog kao i prava žrtava".

- Kriv je Mladić, ja kad ti kažem. Čim se rodiš, kriv si. Ne verujem da će dočekati presudu. Bolestan je čovek. Imao je šlogove. A mi smo svima krivi za sve. I svaka vlast mora da sluša tamo nekog negde. Nema tu mnogo razlike - ogorčen je.
Fotografija ostaje na zidu

Vlasniku „Lude kuće" Mišku Kovijaniću ne prestaje da zvoni mobilni telefon. Još ga novinari ne ostavljaju na miru otkako mu je Radovan Karadžić proslavio kafanu.

- Evo me na suđenju Mladiću - saopštava u telefonsku spravu.

Držaće, obećao je sebi a i mušterijama na zidovima, fotografije Ratka Mladića iz mlađih dana dokle god „ne donesu neki zakon po kom je i držanje slika ratni zločin".

Ubijeđen je da su Mladića „sistematski uništavali i mučili dok ga nisu uništili".

- Nije on toliko nepismen da se krije kod brata. Sad je bolestan i neupotrebljiv, ne može da se brani i da prikaže pravu sliku o onome šta se dešavalo. Doveli su ga kao neku biljku. Vidi mu ruku, jedva govori. Kako im nije žao - priča Kovijanić. - Kao da sam izgubio nekog koga lično poznajem.

Sa ekrana je saopšteno da će se sljedeći put Ratko Mladić pred sudskim vijećem pojaviti 4. jula.

- Na Dan borca. Nije ni to slučajno - procijedi.

(DEPO PORTAL/Press.rs/em)