Digli ruke od Balkana

Stratfor kaže da uticaj Rusije na Srbiju ubuduće može da raste jer Evropa i SAD nisu više fokusirane na Balkan.

- EU je okupirana unutrašnjim ekonomskim i političkim problemima, a i Brisel i Vašington su zaokupljeni problemima u Libiji i arapskom svijetu.

Šanse da Brisel uvede Beograd u EU samo da bi blokirao prodor ruskog uticaja je minimalan.

Upravo to otvara mogućnost da Moskva nastavi da vrši pritisak na Beograd - zaključuje američka agencija.

Prema pisanju Stratfora, američke agencije za strateška istraživanja, Zapad s druge strane očekuje da Srbija u sklopu evropskih integracija uđe u NATO.

- Ekonomska budućnost Srbije je u EU, a ulazak u CSTO bi umanjio šanse za članstvo u Uniji. S druge strane, težnje Srbije ka ulasku u Uniju ugrožene su stavom o vojnoj neutralnosti te države. Iako srpski političari navode da su Austrija i Finska članice EU, a nisu u NATO-u, evropski zvaničnici im prosto ne veruju i traže dodatne garancije u vidu ulaska u zapadni vojni savez. Istovremeno, Rusija vrši pritisak na Srbiju da ne ulazi u NATO ubeđujući je da može postati član EU zadržavajući vojnoneutralni status - piše u izvještaju Stratfora.

Amerikanci tvrde da je CSTO, čije su članice Rusija, Jermenija, Bjelorusija, Kazahstan, Tadžikistan i Uzbekistan, stvoren da bi Moskva širila svoj uticaj u Evropi, kao i da Rusija uvlačenjem Srbije u taj savez želi da se suprotstavi širenju američkog uticaja na Balkanu.

Prema ocjeni Stratfora, Rusija „već flertuje sa Srbijom" jer zajednički grade Centar za humanitarno djelovanje u Nišu, koji bi u bliskoj budućnosti mogao da postane ruska vojna baza. Podsjeća se da je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin više puta upozorio da će bilo kakva saradnja Srbije sa NATO-om ugroziti prijateljske veze Moskve i Beograda, kao i da je identičnu poruku srpskim vlastima prenio Vladimir Putin 23. marta tokom posjete Beogradu.

Srbija nije jeftina

Istovremeno se naglašava da Rusija ipak može imati problem jer Srbija je „komplikovan saveznik, a cijena za njeno pristupanje CSTO-u može biti previsoka, čak i za bogate Ruse".

- Aprila 2010. Rusija je ponudila Srbiji milijardu evra zajma, ali se o 800 miliona još pregovara.

Tokom Putinove posete, Rusija je ponudila srpskoj vojnoj industriji pomoć od 3,5 milijardi evra i nova ulaganja od milijardu u NIS.

Međutim, realnost je drugačija. Od 2000. do 2010. Rusija je investirala 65 miliona, koliko i Belgija. Po investicijama u Srbiju Rusija je daleko iza zemalja EU.

Uprkos tome, ima znakova da Beograd gubi strpljenje na putu ka EU - navodi Stratfor i dodaje da bi napori Moskve da privoli Srbiju na svoju stranu mogli da dobiju podsticaj kada proruske snage iz srpske opozicije, poput SNS, dođu na vlast.

Analitičar Đorđe Vukadinović kaže da je jasno da Rusija ne bi voljela da nas vidi u NATO-u, a da je s druge strane Srbija ozbiljno zagazila u evroatlantske integracije.

- Zapad očekuje da Srbija u dogledno vrijeme uđe u NATO, a Rusija nas vidi kao poželjnog partnera u CSTO. Pošto je pred nas postavljena dilema „ili-ili", Srbija mora da napravi distancu prema svim vojnim savezima i osnaži svoj vojnoneutralni status verifikacijom u Ujedinjenim nacijama - kaže Vukadinović.

Neće biti ucjena

Analitičar Ljubodrag Stojadinović smatra da su minimalne šanse da SAD i Rusija ucijene Srbiju da se opredijeli za bilo koju stranu.

- Hipotetički, ako pred Srbiju neko postavi uslov „ili-ili", Srbija mora da vodi politiku kompromisa. Ne sme da padne u zagrljaj jednima, niti se izoluje od drugih. Ne zaboravite da su i Srbija i Rusija članice Partnerstva za mir, koje je predvorje NATO-a - kaže Stojadinović.

On dodaje da time ne bi bilo ugroženo članstvo Srbije u EU, gdje već postoje države koje nisu u NATO-u (Švedska, Finska, Austrija, Irska, Kipar i Malta).

Lazanski: NATO za Kosovo

S druge strane, vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski kaže da Rusija ne vrši pritisak na Srbiju da uđe u CSTO.

- Moskva je celoj Evropi ponudila da pristupi tom bezbednosnom okviru, bez obzira da li su države članice NATO-a ili su neutralne. Jasno je da iza takvog pristupa Moskve stoji njeno nastojanje da parira NATO-u, kako on više ne bi bio ekskluzivni vojnobezbednosni pakt koji drži monopol širom sveta - ocjenjuje Lazanski.

On smatra da bi bilo najpoštenije da građani na referendumu donesu odluku ako pred Srbiju bude postavljena dilema NATO ili CSTO.

- Najveća vrednost Srbije je geopolitički položaj, kojim se može politički trgovati i sa Istokom i sa Zapadom. Ako će neko da nam vrati Kosovo, u redu, pristupamo.

(Press, BLIN, sv)