Narodna skupština Republike Srpske, 13. aprila podržala je inicijativu predsednika Milorada Dodika da se u RS održi referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH. Referendumsko pitanje o kojem će se izjasniti građani RS glasiće: „Da li podržavate nametnute zakone od strane Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH i njihovu neustavnu verifikaciju u Parlamentarnoj skupštini BiH?“

Da li je ovim Milorad Dodik prešao „crvenu liniju“ i zašao u praktično ostvarenje namere koju najavljuje već godinama - osamostaljenje RS, ali i kako tumačiti taj potez u svetlu činjenice da je pre samo dvadesetak dana Savet ministara EU doneo odluku o sankcionisanju fizičkih i pravnih lica iz BiH za koje se proceni da krše Dejtonski sporazum i stabilnost BiH - pitanje je koje dobija na aktuelnosti.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton potpisala je dan posle (22. marta) tu odluku, a sankcije podrazumevaju zabranu ulaska u države EU, kao i zamrzavanje imovine sankcionisanih u državama članicama EU. „Restriktivne mere odnose se na fizička i pravna lica čija delatnost potkopava suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet BiH, i koja ozbiljno ugrožavaju bezbednost u BiH“, piše u odluci objavljenoj u Službenom glasniku EU. Sankcije će se odnositi i na osobe koje su s njima povezane.

Osim zabrane kretanja, odluka Saveta ministara EU daje pravnu podlogu državama članicama i da zamrznu imovinu osoba za koje takođe procene da deluju protiv Dejtona, ustavnog poretka BiH ili njene stabilnosti. U odluci, koju je potpisala Ketrin Ešton, navedeno je da ona sadrži i popis fizičkih i pravnih osoba na koje se sankcije odnose, ali njihova imena nisu vidljiva u Službenom glasniku EU. „Ova odluka će biti pod stalnom kontrolom. Ona će se obnoviti, ili dopuniti prema potrebi, ako Veće smatra da njegovi ciljevi nisu ispunjeni“, zaključuje Ketrin Ešton.

Ukoliko ove mere, kako tumače mnogi domaći i strani analitičari, služe da bi EU zaplašila i predupredila neke poteze koji bi vodili nepoželjnim situacijama, odnosno ako se i pored svih protivljenja međunarodne zajednice bude na pragu njihovog ostvarenja, postavlja se pitanje da li su građani Bosne i Hercegovine, a pre svih Bošnjaci, spremni da mirno prihvate osamostaljenje RS?

- Podjela Bosne i Hercegovine bi od Bošnjaka tražila prihvatanje stvaranja „evropske Gaze i Zapadne Obale“ za muslimane (sarajevski, zenički i tuzlanski kanton) uz granicu sa Srbijom koja bi se nalazila na par stotina metara zračne linije od Baščaršije. Osobno, ne vjerujem da je podjela Bosne i Hercegovine moguća bez novog rata i bilo bi opasno, neodgovorno, porazno i žalosno kalkulirati sa suprotnom mogućnošću - ocenjuje za Plave strane Senad Pećanin, urednik televizije TV1 u Sarajevu.

On naglašava da su skoro svi potezi, odluke i politika vlasti Republike Srpske i njihovih predstavnika u državnim institucijama BiH prilagođeni obznanjenom cilju - secesiji RS.

- Koristeći neograničene mogućnosti koje mu pruža nakaradni Dejtonski ustav BiH, Dodik parališe rad praktično svih državnih institucija i organa, a onda tako stvoreno stanje koristi kao dokaz svoje teze da je država Bosna i Hercegovina neodrživa. Ukoliko Dodik istraje na odluci o referendumu, sljedeći korak na ostvarenju paralize Suda i Tužilaštva BiH biće Dodikov poziv Srbima sudijama i tužiteljima da napuste Sud i Tužilaštvo, te odluka da Republika Srpska više ne priznaje ove institucije, te da organi entiteta više neće sarađivati sa Sudom i Tužilaštvom. Naravno, jasno je da bi to bio vrhunac udara na ustavnopravni, a ne samo pravosudni sistem u Bosni i Hercegovini - ističe Senad Pećanin.

On upozorava da se BiH danas nalazi u situaciji u kojoj se nalazila Jugoslavija 1990. godine.

- Razlika između ove dvije situacije je i u tome što je najmoćniji lider u onoj državi bio Slobodan Milošević, a ovdje je Milorad Dodik. Dalje, razlika je u tome što je Milošević svoj projekat provodio kao očuvanje Jugoslavije, a Dodik svoj provodi ne krijući da mu je cilj rasturanje Bosne i Hercegovine. Što se tiče odnosa „međunarodne zajednice“, razlika je u tome što se Jugoslavijom tada bavila Evropska zajednica, a Bosnom i Hercegovinom se bavi Evropska unija. To je i najveća razlika, jer drugih - postojanje konzistentne, jedinstvene, evropske politike u odnosu prema BiH, te postojanje efikasnog instrumentarija za njeno sprovođenje - nema - ističe Pećanin.

Prema njegovim rečima, Savet ministara Evropske unije i dosad je imao mogućnost da kroz korištenje tzv. Bonskih ovlasti visokog predstavnika međunarodne zajednice sankcioniše fizička i pravna lica koja ugrožavaju i podrivaju Dejtonski mirovni sporazum i stabilnost Bosne i Hercegovine.

- To je propustio učiniti otprilike iz istih onih razloga iz kojih je tolerirano Miloševićevo rasturanje Jugoslavije: zbog potcjenjivanja potencijala dolazeće destrukcije, različitih interesa ključnih evropskih država i nepostojanja mehanizama kojima bi se prevenirao rat. Ništa se nije promijenilo od devedesetih do danas: bez aktivnog, liderskog angažmana Sjedinjenih Država (čak i ovakve Amerika kakva je danas) Evropska unija nije u stanju riješiti nadolazeću katastrofu u koju Bosnu i Hercegovinu vodi Dodik. Da ne bih bio pogrešno shvaćen: nije Dodik jedini odgovoran za stanje i crne perspektive Bosne i Hercegovine - odgovornost ostalih ovdašnjih nacionalnih lidera kreće se u granicama odgovornosti i uloge koju su prije raspada Jugoslavije imali Tuđman, Izetbegović, Bulatović, Kučan i Gligorov - naglašava urednik sarajevske televizije TV1.

Sagovornik Plavih strana dodaje da cilj Srbije još uvek nije secesija RS.

- Pri tom naglasak stavljam na „još uvijek“. Naime, dok god je zvanični stav Beograda da je Kosovo dio Srbije, jasno je da takva politika još uvijek ne može sebi priuštiti otvorenu podršku secesiji Republike Srpske. No, onog trenutka kada srpska politika progleda, ni najmanje neću biti iznenađen onim što će se ukazati u svoj svojoj punini: objašnjenje razloga zbog kojih Beograd uporno i snažno već godinama podržava Dodikov projekat razbijanja Bosne i Hercegovine, unatoč istovremenim verbalnim deklaracijama Borisa Tadića o podršci Srbije teritorijalnom integritetu i suverenitetu BiH.

Danas/BLIN MAGAZIN/tg