– Moji zadaci su da brinem o objektu, u organizacionom i tehničkom smislu, za sve aktivnosti koje se održavaju u zgradi. U opisu mog posla je da sve bude u funkciji. Što duže radim ovde, sve više se divim ovom objektu, njegovoj izradi, kvalitetu i funkcionalnosti. Trenutno sa mnom radi oko 20 ljudi, a nekada ih je bilo više od 100. Imamo stolarsku, bravarsku, metalostrugarsku i politirersku radionicu. Naš klima-sistem star je pola veka, ali je i dalje u funkciji, imamo rezervne delove iz tog vremena. Kada su nam pre nekoliko godina dolazili ljudi iz „Hanivela” bili su oduševljeni. Rekli su da ova oprema nigde u svetu više nije u funkciji, sem kod nas – priča Dragan Zorić za „Politiku”.

Konkurs za izgradnju palate raspisan je 1947. i pobijedio je zagrebački arhitekta Potočnjak. Zgrada se u početku zvala Predsedništvo Vlade FNRJ, useljena je 1960, a u potpunosti 1969. godine. Ovdje je održana i prva konferencija nesvrstanih 1960. godine.

– Na izgradnji palate radile su omladinske brigade na radnim akcijama. Zato je ovaj 11. april naš dan, kada se okupljaju stari udarnici. Ovaj teren je nekad bio močvara, pa je vađen pesak iz Dunava i nasipan na ovom terenu. Mnogi su nagađali da ispod Palate „Srbija” postoji neki podzemni grad. To ne postoji. Dole je sva infrastruktura koja podržava objekat, dve trafo-stanice, kotlarnica, klimatizacija sa vodenim bazenom, centralna kuhinja koja je za Titove rođendane mogla da napravi prijem za 3.000 osoba. Ispod podruma nema ništa, jer je voda na metar ispod. Nema atomskog skloništa, ono postoji u SIV-u tri, ali ne ovde – kategoričan je Zorić.

Josip Broz je imao ovde kabinet, koji danas po potrebi koristi predsjednik Tadić, dodaje domaćin Palate „Srbija”.

– Tito ga je koristio kada je imao prijeme u ovoj zgradi, ali je njegov radni kabinet bio na Dedinju. Pamtim Titove sastanke sa Sandrom Pertinijem, Jimmyjem Carterom, Geraldom Fordom, Moamerom Gadafijem, Sukarnom... Svi ti dočeci, razgovori, svečane večere, dodele odlikovanja, sve se to ovde održavalo – prisjeća se Zorić.

Poslije Tita bili su predsjednici predsjedništva iz raznih republika.

– Sećam se, kada je bio red da Mesić bude predsednik, došao je kod nas i rekao: „Dečki, je l’ mogu sa vama zapaliti cigaretu?” Rekli smo: „Izvolite predsedniče”, i on je seo sa nama. Popričali smo malo o situaciji i ja sam mu predložio da raspiše referendum o opstanku države. Mislim da mu se to nije dopalo.

Nakon raspada SFRJ predsjednici su bili Dobrica Ćosić, Zoran Lilić, pa Slobodan Milošević.

– Nije bio Milošević posebno zahtevan kao što se priča. Posle Miloševića došao je Koštunica, koji je radio u kabinetu u kome je radio i Ćosić, to je bivši kabinet Aleksandra Rankovića. Nije koristio Brozov kabinet. Tačno je da sove dolaze ovamo. One doleću u zimskim mesecima iz pravca Pančeva i naprosto okite okolna stabla. Na tom drvetu im je neka zavetrina i dođe preko stotinu sova. A Koštuničini prozori su bili baš tu – kaže naš sagovornik.

Imao je, dodaje, sukob sa šefom kabineta Svetozara Marovića, koji je zahtjevao neke rekonstrukcije enterijera.

– To nisam mogao da dopustim, jer bi bitno narušile izgled. Morao sam da budem malo grublji da bih mu objasnio zbog čega to ne može i na kraju je i on shvatio. Isto tako, imao sam svojevremeno razgovor i sa Raifom Dizdarevićem, koji je hteo neka vrata da ugrađuje. Tražio sam da se komisijski utvrdi da to ne može. Mnogi bi hteli ovde nešto da menjaju – poručuje Zorić.

Srećom, sa Tadićem je druga priča, dodaje.

– On, naprotiv, preko svojih ljudi iz protokola traži da se organizujemo i pokušamo sve da vratimo u prvobitno stanje, kako je nekad bilo, da obnovimo stari nameštaj. Imao sam i poseban sastanak sa njim i njegovim saradnicima, kada me je konsultovao o jednom pitanju, ali ne bih otkrivao detalje – zagonetan je šef Palate „Srbija”, čovjek koji mnogo zna, ali malo priča.

Italijan htio da kupi cijeli kabinet

– Objekat ima oko 64.230 kvadrata, a oko njega je 24 hektara zemljišta sa zasađenih oko 8.000 sadnica. Ima oko 750 kancelarija. Od toga, 20 kabineta za ministre, predsednika i potpredsednika vlade, kao i za predsednika države. Postoji 21 sala i šest velikih salona, po jedan za svaku bivšu jugoslovensku republiku, koje su same i dizajnirale svoje salone. Tu su dva restorana društvene ishrane, dve velike garaže. Sada imamo šest ministarstava i nekoliko agencija ovde. I dalje imamo autentičan enterijer iz 1960. godine i sačuvan je najveći deo tog izuzetno kvalitetnog nameštaja. Recimo, dolazio je nedavno jedan Italijan i tražio da kupi ceo kabinet – kaže Dragan Zorić.

(Politika/md)