Naime, akcionim planom za provođenje strategije predviđeno je da se tek u januaru 2013. identifikuju slabe tačke unutar strukture javnih nabavki po pitanju korupcije.

Tu nije kraj apsurdima jer se detaljno istraživanje o korupciji u javnoj upravi treba provesti do januara 2014. godine! Ali zato su druge stvari, manje bitne za borbu protiv korupcije, stavljene u prvi plan. Tako je za januar 2011. bila predviđena obuka za novinare iz oblasti istraživačkog novinarstva, iako su novinari već nebrojeno puta otkrili primjere mita i korupcije u institucijama, za šta niko nije odgovarao.
 
Zakon o javnim nabavkama BiH mijenjan je čak šest puta, ali korupcija nije smanjena, na šta ukazuju i izveštaji revizora. Čini se da ni sedmi put neće biti ništa bolji jer je novi zakon, koji čeka formiranje PS BiH, od upućenih već označen kao „zakon koji legalizuje korupciju“.

Na primjer, u njemu piše da Agencija za javne nabavke može podnijeti zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka u slučaju kada utvrdi da je bilo „povreda postupka javne nabavke“. Upućeni upozoravaju da riječ „može“ znači da Agencija nikada neće tražiti ničiju odgovornost.

To je skandalozno imajući u vidu mnogobrojne slabe tačke u nabavkama. Iskustvo je pokazalo da vlast favorizuje određene ponuđače, te da biraju najjeftinije ponude, a nakon toga bude sklopljeno po nekoliko aneksa i cijena na kraju bude veća od najskuplje ponude na tenderu.

Takođe, rijetko koji izvođač bude kažnjen zbog nepoštovanja ugovora, a za nagradu dobijaju nove i veće poslove, dok se firmama koje nisu platile poreze i doprinose dozvoljava da dobiju posao na tenderu. Problem je i što novi zakon predviđa veću dodatnu nabavku bez tendera, što, na primjer, u slučaju izvođenja radova iznosi i do 50 odsto od osnovnog ugovora! Prednacrt zakona bio je još gori jer uopšte nije predviđao novčane kazne u slučaju bezakonja.
 
Tehnički sekretar UG „Tender“ iz Banjaluke Igor Vukajlović kaže da je neprihvatljivo da se korupcija u javnim nabavkama posljednja tretira jer je to jedan od najvećih problema BiH.
 
- Godišnje se na taj način ukrade oko 500 miliona KM. To nisu bilo kakva sredstva neko čist keš koji bi mogao da pokrene privredu ili, na primjer, da obezbijedi besplatno srednje i visoko obrazovanje u BiH - ilustruje Vukajlović. - Bilo je bitno da se Mijo Krešić izabere za v.d. direktora Agencije za koordinaciju borbe protiv korupcije samo zbog bezviznog režima. Poslije je sve stalo, pa nevladine organizacije pokušavaju da rade posao institucija - upozorava Vukajlović.
 
Član komisije za izbor i praćenje rada Agencije za prevenciju korupcije Ilija Filipović i ne zna kada je akcionim planom predviđena borba protiv korupcije u nabavkama. Na našu konstataciju da je to 2013. i 2014, on kaže: „To je jedan detalj koji ste vi uočili.“ Filipović tvrdi da je problem javnih nabavki potrebno regulisati potpuno novim zakonom jer je postojeći nedorečen, očito ne znajući da je novi zakon već napisan.

(Blic.rs, BLIN MAGAZIN/tg)