Razgovarala: Suzana VUKMIR

Prema njegovim riječima, u posljednje vrijeme scena postaje sve više modna pista i mjesto za transfer seksualne energije u različitim oblicima, jer svi žele da budu lijepi na sceni, a svi dramski likovi su bogalji u suštini, odnosno ljudi sa velikim problemima.
 
- Iz toga moramo da naučimo neke njihove greške gde objašnjavaju nas, našu problematiku, tematiku. Pravimo sad neku paralelu između tog mog sna i ovoga što sada radim. Da mogu da se isključim iz svega ovog, bio bih najsretniji, ali sam inficiran i sad je gotovo. To je ta oštrica. Možda je to i dobra stvar. Nekad mi sve dođe na vrh glave. Onda se odmorim neko vreme i zaželim se scene, pa gledam objektivnije na stvari i nekako mi je lakše – kaže Janković prema kojem je scena neka vrsta vožnje.

Napisao je i monodramu 'Točak', čija je radnja smještena u kabini kamiona. Dosta ju je igrao, a reakcije publike su bile veoma dobre. Djelić ove monodrame možete pogledati ovdje:
Za naše čitaoce dvadesetšestogodišnji glumac, koji je rođen u Valjevu, otkriva da se za glumu zainteresovao dok je pohađao Saobraćajnu školu u Beogradu.

- Dok sam bio u školi, živeo sam u Srednjoškolskom domu u Beogradu i pošto je postojala dramska sekcija, nekako me nešto vuklo na ta vrata, malo - pomalo sam se inficirao i video sam da tu ima dosta stvari da kažem i dosta stvari da me izgradi iz te profesije. Potom je to uzelo maha, zaintrigiralo me i krenuo sam da radim i da se razvijam, da se pripremam za akademiju. Video sam da me sve više to obuzima i da prosto mogu da kažem dosta stvari preko glume i sa scene - kaže Janković.
U prvom susretu sa gradom na Vrbasu imao je odličan prijem. Smatra da je Banjaluka grad u razvoju i da je dobar za razvitak.

- Banjaluka je dobra i za studiranje, ne što se tiče kadra na akademiji, već što se tiče brzine i ritma grada, načina života. Ovde ima dosta vremena, možda zato što sam došao iz Beograda i neverovatno je brz ritam, a Banjaluka to nema toliko, pa čovek može više da se bavi sobom. Za ovu profesiju najvažnije je da se čovek bavi sobom, da ispituje sebe, svoje mane i vrline i da osvesti taj instrument. Kad je reč o igranju na ijekavici, to shvatam kao deo posla, kao nešto što se mora raditi, na primer govor lika ili područja. Nije teško, jer imamo lektora, pa se radi na akcentu i na melodici te reči i to je zanimljivo – ispričao je Janković.

Aktivan je u mnogo predstava među kojima su 'Radnička hronika', 'Moj brat', 'Ženidba i udadba' i druge. Kad je riječ o igranju svih predstava, najbitnije mu je da na probama izrazi sebe.

- Samo od raspoloženja i umora preko dana zavisi da li ću se osećati manje ili više dobro, tako da nemam još nijednu predstavu koja mi je teška ili koja mi se ne igra. To mogu da kažem samo ako sam premoren. Jako se dobro osećam na sceni – ne krije svoju ljubav prema glumačkom pozivu i predstavama koje igra.

A koji medij mu najviše kao glumcu odgovara da se izrazi u cjelosti - film, pozorište, radio ili TV, Janković kaže da je više stvari dao na sceni, ali da bi mogao mnogo više da da na filmu.

- Čini mi se da je to nešto što me sad provocira i što bih voleo da probam na tom polju i da se usavršavam. Sve me zanima. Radio sam dosta studentskih filmova dok sam studirao. Moj prvi studentski film je 'Potera'. Radio mi je isto zanimljiv, jer sam radio na BH radiju radio drame i to mi je veoma zanimljiva forma – ispričao je.

Ovdje možete vidjeti kratki film 'Potera':
Trenutno se priprema se za seriju 'Vojna akademija' režisera Dejana Zečevića, koja će se raditi u Srbiji u produkciji kuće 'Nira' i RTS-a. Povjerena mu je uloga junaka koji je upisao Vojnu akademiju i koji se suočava sa nastavnim procesom, novim režimom života, društvom, novim pogledom na svijet.... Iz Banjaluke sa njim igra glumica Narodnog pozorišta Anja Stanić. Igra i u predstavi 'Mušica', čija je premijera zakazana je za 14. mart u Studentskom pozorištu.

(BLIN MAGAZIN)