Istraživač Stefan Lorkovski je za DeutscheWelle razjasnio kako hrana koju konzumiramo svakodnevno utječe na naš organizam.
Jedna studija objavljena u naučnom časopisu The Lancet izvještava o prekomjernoj konzumaciji crvenog i prerađenog mesa, soli i šećera i nedovoljno voća, povrća i mahunarki.
Naša svakodnevna ishrana, kažu istraživači, veći je ubica od bilo kog drugog faktora rizika. U to uključuje i pušenje cigareta.
Jedanaest miliona smrtnih slučajeva širom svijeta u 2017. godini moglo se pripisati kardiovaskularnim bolestima. One su često uzrokovane ili pogoršane gojaznošću i lošom ishranom. Posebno je u pitanju prekomjerna konzumacijom sola, prenosi Zadovoljna.rs.
Profesor Lorkovski objašnjava da se podaci razlikuju u zavisnosti od zemlje. Kaže da su prehrambene navike u zemljama u razvoju dosta drugačije.
„Proizvodi od cijelog zrna se najmanje jedu u skoro svim zemljama. Ako imate niska primanja, ne kupujete povrće, ne kupujete meso.
Umjesto toga kupujete jeftinu hranu, često bogatu škrobom. U industrijalizovanijim zemljama imamo nešto drugačiju situaciju. Imamo dovoljno novca da potrošimo na hranu. Međutim, jedemo i hranu koja ima malo vlakana, a bogata je rafinisanim škrobom i mastima, kao i kalorijama.“
Profesor je također objasnio čega ne jedemo dovoljno i koju hranu bi trebalo unositi više:
„Dakle, ozbiljan problem uočen u našoj studiji je nizak unos vlakana. Ne jedemo dovoljno proizvoda od cijelog zrna. Preferiramo brzu hranu koja se sastoji i od rafinisanog škroba i masti.
Ove namirnice obično sadrže malo vlakana, a također i mikronutrijenata i elemenata u tragovima.
Naš unos natrijuma je generalno previsok. Volimo slatku i slanu hranu. Glavni problem je što smo se navikli na takav ukus. Zatim, kako starimo, vjerovatno nam je potrebno više soli i šećera da bismo pronašli nešto ukusno.
Kao što je navedeno u našoj studiji, više od 50 odsto svih smrtnih slučajeva je rezultat neunošenja dovoljno integralnih žitarica i voća, kao i prevelikog unosa natrijuma.“
Lorkovski je objasnio da je u Njemačkoj 50 posto stanovnika gojazno.
„Više od 50 posto Nijemaca je gojazno. Dakle, definitivno imamo problem sa gojaznošću i njenim posljedicama kao što je dijabetes melitus.
Osim kalorijskog unosa, u Njemačkoj ne jedemo dovoljno namirnica biljnog porijekla, poput voća i povrća. I potrošnja mesa i mesnih proizvoda je prevelika.
Iz studije znamo da je unos cijelog zrna i vlakana glavni pokretač u prevenciji ukupnog mortaliteta, kardiovaskularnih bolesti, dijabetes melitusa tipa 2 i kolorektalnog karcinoma. S druge strane, ako jedete više integralnih žitarica, obično se bolje zasitite i jedete manje“, kaže Lorkovski.
Profesor naglašava da ljudi ne razmišljaju o hranljivim materijama. Kaže da impulsivno kupuju određene prehrambene proizvode, od koji su mnogi jako štetni.
Među namirnicama koje smo uvrstili u našu svakodnevnu ishranu, a izuzetno su nezdrave su i bijeli hljeb, energetske pločice (sadrže od 15 do 30 grama šećera po pločici), soja (većina plodova soje je genetski modifikovana), šećer, prerađena hrana…
Stefan Lorkovski je profesor na katedri za nutricionističku biohemiju na Institutu za ishranu Univerziteta Fridrish Siler u Jeni, u Njemačkoj. Doprinio je radu „Zdravstveni efekti rizika u ishrani u 195 zemalja, 1990-2017“ koji je objavljen u naučnom časopisu The Lancet.
(DEPO PORTAL/mr)