Izvor: Peščanik.net
Piše: Nenad Veličković

Kako je snimljen izborni spot "Frižider"...

– Predsedniče, možemo li da prođemo kroz scenario za izborni spot?

– Je li opet nešto s avionom? To je bilo dobro…

– Ne, sad je s frižiderom. Ovako smo zamislili. Mladi bračni par sedi na kauču, ona trudna, gledaju televiziju, iza njih knjige, vidi se načitani, pametni, urbani, civilizovani…

– Ne davimo Beograd?

– Pa može i tako da se shvati…

– Opozicija u mom izbornom spotu?

– Da, to vam je odlična ideja. Da se njima obratite. Što se tiče naših glasača, njima spot ne treba.

– Dobro, gledaju oni televiziju…

– A vi na televiziji. Govorite…

– Šta govorim…

– Bilo šta, sve što kažete je pametno.

– Onda ću nešto o ekonomiji. To ljude najviše zanima. Od čega će da prežive…

– Odlično. Dakle, vidimo njih, čujemo vas, i onda trudnica kaže: Evo ga opet ovaj, samo što iz frižidera ne iskoči.

– Koji ovaj?

– Pa vi.

– Aha. Razumem. Oni su opozicija, i ne vole da me gledaju.

– I zato su ironični. Zato kažu: Samo što iz frižidera ne iskoči…

– Duhovito. Evo, mogu i ja da budem ironičan, samo nemam vremena, imam pametnijeg posla.

– Tako je. I onda trudnica dok ustaje s kauča pita muža treba li mu nešto iz kuhinje…

– Kujne se kaže.

– Oni kažu kuhinje, zato što opozicija ne govori srpski da je ceo svet razume.

– Aha.

– I ona ide u kujnu, a on nastavlja da gleda…

– A zašto ne promeni kanal, ako ga ja nerviram.

– Pa menja, samo ste vi na svim kanalima….

– Ja kad sebi dosadim prebacim na crtane.

– Možemo da napravimo da on prebaci na Čudovišta iz ormara, ali to svejedno ne vidimo, jer pratimo trudnicu.

– Gdje je pratimo?

– U kuh… ujnu. Tamo ona otvori frižider, i vi izađete iz frižidera.

– I šta ona?

– Ništa. Kaže Stvarno ste izašli iz frižidera. I vi joj date teglu krastavaca, a ona uzme i izvadi jedan.

– To mi je malo neuverljivo. Ja da sam trudan i da mi izađe neko iz frižidera i pruži teglu krastavaca, meni bi na mestu puko vodenjak.

– Zato što ste vi čovek, a ovo je opozicija. Nema osećanja, samo ironija.

– A kakav je taj frižider? Kako ću da stanem u njega?

– Pa naći ćemo frižider vaše veličine.

– Onda XXXL.

– Ako nema, napraviće naša privreda. Nema šta naši radnici ne mogu da naprave.

– Dobro, važno je da ne izađem pogrbljen, nego uspravan.

– I kad ona kaže Vi ste stvarno izašli iz frižidera, vi kažete: Znam, izvinite.

– Zašto kažem da znam?

– Pa zato što predsednik sve zna. I onda joj objasnite zašto ste izašli iz frižidera.

– Zašto?

– Kažete: Važno mi je da doprem do svakog građanina Srbije.

– A objasnim li šta sam radio u frižideru?

– Pa šta čovek radi u frižideru?

– Ne znam. Tj. znam, čeka na obdukciju. Ali to mi nema veze s izborima.

– Ima, zato što na taj način podsećamo na sve one atentate koje ste preživeli. To je jasna poruka opoziciji da ste neuništivi.

– To mi se sviđa. I šta onda bude dalje?

– Onda vi kažete: Mnogo toga je ostalo da se uradi, potrebno nam je još puteva, još pruga, još fabrika.…

– A zašto to govorim trudnici?

– Pa ona je otvorila frižider.

– A zašto nije on?

– Zato što je takva opozicija. Samo sedi, ništa ne radi. Ni trudnoj ženi ne ustaje da joj donese nešto iz kuhi… kujne.

– Znam, izvinite. Ali možda mogu da kažem da nam treba još porodilišta, ili još vrtića…

– To bi rekla svaka budala. Vi gledate u budućnost. Vi mislite na to dete u stomaku, da ima gde da radi…

– Ali zar ne bi trebalo da je pitam kako je, je li dečak ili devojčica?

– Ne bi trebalo. Vi ste predsednik, vi sve znate.

– Tačno. Mogu da kažem na primer ako je na tatu, biće dečak.

– Odakle vam to?

– To su Aninoj mami rekli u porodilištu.

– Ali niste izašli iz frižidera da je pitate koji je mesec, nego da joj kažete zašto treba da glasa za vas, iako je opozicija.

– Zašto?

– Zato da ih podsetite šta su sve dobili iako su protiv vas.

– Šta su dobili?

– Podsetite ih ovako: Ako se ne varam, kažete, dobili ste i subvenciju za rešavanje stambenog kredita? I dok to kažete, ona stoji pred vama, debela, niska, u trenerci, a vi u odelu, uspravni, visoki, a iza vas svetlo iz frižidera, kao oreol.

– Ne vidi se šta je u frižideru?

– Kakve to veze ima?

– Pa treba da je frižider pun svega, da se vidi kako dobro žive, a opet samo kritikuju i vređaju.

– Možda, ali ako je frižider pun, kako ste vi onda stali unutra?

– Pa nema šta naši radnici ne mogu da naprave.

– U redu. Ubacićemo u spot par kadrova sa sadržajem frižidera.

– I šta ona kaže kad ja nju pitam ako se ne varam.

– Kaže mmmm. Zato što jede krastavac. To je opozicija, samo žnjopa, i ne ume dve reči da sastavi, kad je pred vama. A vi u glavu: E, kad svi u Srbiji budu imali mogućnosti koje danas imate Vi, nećete me toliko viđati. A trudimo se da to bude što pre. Dotle, upamtite – ako ostanemo ujedinjeni s tim ciljevima pred sobom, jedina granica su naši snovi.

– Odlično. Šta kažem, nećete me toliko viđati ili toliko vređati?

– Viđati. Znači, ako neće da gledaju vas nego Čudovišta iz ormara, treba da glasaju za vas. I kad to kažete, okrenete se i vratite se nazad u frižider. I onda ide telop sa sloganom - Jedina granica su naši snovi.

– Uđem u frižider i zatvorim vrata frižidera za sobom?

– Da.

– U odelu uđem? Nemam neki kaput. Neće ljudima biti čudno što ulazim u frižider slabo obučen?

– Neće, zato što se vi ne bojite ni zime ni proleća.

– Dobro, sviđa mi se. Možemo da snimamo.

– Nije kraj. Nakon telopa, vidimo trudnicu kako drži pitu u tepsiji ispred šporeta, a onaj opozicioni lezilebović se dere iz druge sobe: Srećo, jesi stavila pitu u rernu? A trudnica gleda u rernu i kaže: Hvala ti, ali nemoj, molim te, iz rerne.

– Kome kaže?

– Pa vama, zato što sad ona misli da ćete izaći i iz rerne.

– Pa gde da nađemo rernu da stanem u nju, a da ne moram da se saginjem?

– Nije scenario da izađete iz rerne.

– Zašto nije? Možda možemo da posudimo onu rernu iz Maratonaca.

– Može, ali onda moramo da menjamo slogan.

– Kako?

– Ala je opravio, svaka mu čast.

(Peščanik.net/DEPO PORTAL/ad)