Na Prvoj srpskoj televiziji sinoć je emitran intervju s Majom Soptom. Voditelj je rekao da je željela istupiti pod imenom i prezimenom i kako se u ovom trenutku ne nalazi više u Srbiji.

- Moje ime je Maja Sopta, dolazim iz Splita, imam 31 godinu, ja sam od Mateja Periša prijateljica. Moja mama je njemu bila učiteljica od prvog do četvrtog razreda. Moj brat je njegov prijatelj također. Došla sam ovdje danas jer se ne želim kriti, nije istina kako oni pišu da sam ja nestala, ja sam izbrisala Instagram i Facebook zbog pustih prijetnji ljudi što su mi slali da zašto sam ja šutjela 15 dana.

Prva stvar u 21. stoljeću uz svu moguću tehnologiju zar ljudi mogu pomislit da odmah policija nije vidjela pozive i odmah mene kontaktirala? Od 31.12. maksimalno surađujem s policijom. Javljam svaku moguću informaciju koja bi mogla pomoći istrazi. Prošla sam i izjavu i poligraf, pretres... Točnije dopustila sam policiji da skinem ljagu s imena nakon naslova da pogledaju i moj stan i automobil. Oni su morali, nažalost, reagirati na glup naslov di sam ja navodno slabo čula poziv iz Gotika. To uopće nije istina. Da sam barem uspostavila s njime poziv, jer on je mene pokušao dobiti na telefon. Imam propušten poziv da me pitaju nakon restorana gdje da idu dalje, rekla je Maja dok pokazuje propušten poziv od Mateja na zaslonu mobitela koji se dogodio 30.12. u 22:29 sati.

Majo, u Beograd ste došli 27.12.?

- Tako je. Oko 21 sat. Stigla sam odmah kod prijateljice kući. Međutim, 28.12. se potrefi da je moja prijateljica došla u Beograd s drugom jednom prijateljicom iz inozemstva. Znamo, Majo, da si fizički loše, da te hvata temperatura, ali ajde dođi na večeru samo u Buda bar. Otišli smo tamo, to je bilo 28., ne 30. kako novine navode. Nakon toga zaista dobivam temperaturu, nemam snage, meni prijateljica Teodora kaže 30.12. vodim te u restoran Baba roga, imaju dobro meso, proteine, da te dobro digne. Dođem tamo, pred ulazak u restoran meni zvoni telefon. Bio je na zadnjem sjedištu auta. Rekla sam prijateljici stani da parkiram, još ću slupat auto. Led, snig, ja sam iz Splita, nisam navikla na te uvjete. Ulazim u restoran, spojim se na WIFI i vidim da mi je Matej prvo poslao poruku putem Instagrama. Međutim, kako nisam imala internet, on me zvao u 22:29.  Nažalost, da sam barem znala da dolazi u Beograd, ja bih mu rekla gdje da ide... Ja ništa nisam znala. On je s društvom bio u restoranu. Ni dan danas ne znam kojem. Htjeli su me pitat, Maja zna sto posto, vidjeli smo njenu objavu iz Buda bara, sad ćemo mi nju pitat di da idemo dalje, di će bit dobro. Odgovaram mu na Instagram poruku tko je došao u Beograd. Misleći da je možda i moj brat došao. Matej mi nikada nije odgovorio.

Jeste li se pokajali što se niste javili?

- Normalno da jesam, to mi je najveća muka od svega. To me peče grižnja savjesti. Zato smo i prekinuli poligraf jer su oni vidjeli koliko me to dotuklo. Čak su me i tješili. Policija je korektna, ti ljudi jadni rade danonoćno zapostavili su svoj život, sve samo da se sazna istina.

Pričalo se da ste 30.12. bili zajedno? Da je on išao za vama.

- Ma laž, to nije istina, to me najviše boli gospođo, te laži što pišu. Samo zamagljuju pravu istinu. To me najviše boli.

Iduće jutro doznajete da Mateja nema. Kako ste reagirali?

- Brat me zvao u panici da je Matej nestao. Ja ih sve umirujem, nemoguće, jeste li ludi, da je s nekom curom možda negdje. Opet šaljem Mateju poruku na Instagram, pišem mu - javi se luđače, traže te po bolnicama... Još mi nije bilo u glavi da je ovako kako je. Tek kad me 31.12. kontaktirala policija jer su vidili da je mene posljednju zvao shvatila sam da je ozbiljna situacija. Čim me policija zove.

Pa što se Mateju onda moglo dogoditi? Jeste li nešto mogli naslutiti?

- Iskreno, to nas najviše brine i ubija. Dan danas ne znamo. Mislila sam prvo da je s nekom curom, onda da se nešto desilo u klubu, znate da uvik ima budaletina na nacionalnoj osnovi. U kontaktu sam bila s tim prijateljima. Vi me pitate, ja vam ne mogu dat odgovor, je ne znam... Niti ne mogu naslutiti. Nadala sam se da će taksist nešto kazati, adresu gdje je htio ići...  Je li ga sve to smorilo, je li htio ići u apartman leć. Ni danas ne znamo što se dogodilo. Nisu policajci smili, niti mi prijatelji Matejevi, dati iskaz za novine, jer se samo ometa istraga. Zato smo i šutili. Ali ja iskreno, meni je više pukla glava od pustih laži. Od toga da mi je putovnica oduzeta, evo je, o čemu pričamo, samo ću sakrit svoj broj i OIB. Da se ja bavim prostitucijom? Ja ozbiljna cura, poduzetna, radim ko konj, od 1.4. do 1.12, od 0-24. Spavam po tri sata dnevno. Trudim se nešto postić u životu jer kad postanem majka neću moć ovako radit. To je za moju obitelj najbolnije. Moja mama je učiteljica, polujavna osoba, novinari dolaze oko kuće, škole. Užas. Bože mili, ne da to nije istina. Beograd je pokriven kamerama, kao London. Zna se di sam bila. U kojem trenutku. Prošla sam poligraf, izjavu, predala svoj telefon... Uvid di sam spavala, uvid u svoj automobil. Spremna sam krv, kosu dat, da skinem ljagu samo sa svog imena.

U medijima je postojala informacija da se bavite mutnim poslovima u vezi s drogom. Da možda dilate i da je Matej krenuo s vama isključivo za drogom.

- Pa novine mogu pisat, kao što vidite svašta. Ja kao što sam rekla to je zlatan momak, ne može bilo tko radit, studirat i vodit sport. Takva osoba sigurno, ne znam ni ja šta, radi... Ja isto ne bi sigurno postigla šta postižem da koristim apsoutno ništa...

Kako to da se bilo koji sumnjivi poslovi dovode u vezu s vama?

- Vjerojatno zato jer mi radimo u turizmu, ali mi ne radimo, kako oni pišu s luksuznim jahtama. Mi radimo s jednostavnim izletničkim brodovima.

Kada ste se prvi put susreli s ocem i što ste mu rekli?

- Oprostite, možemo li ovo ponoviti. Ovo me pitanje dotuklo... Srela sam ga 4.1. kad sam išla dat službenu izjavu.

Što ste mu rekli, Majo?

- A šta ću mu reć? Riječ utjehe da je Matej jak, kakav i je bija, u sportu i sve. Ako ćemo ikog pronać živog i zdravog pronać ćemo njega. Kako ide vrijeme dalje, moje srce, nekako zna, nada se i vjeruje da je živ. Šta da vam kažem. Pričali smo kao ljudi.

Je li posumnjao u vas?

- Nikada. Nikada. Nikada. I čak nakon lažnih, gnjusnih... On je mene čak i branio. Samo, kažem vam, mi se nismo mogli oglašavati. Imali smo čak i zabranu od policije, i od vaše srpske i od naše hrvatske.

Na spomen njegovog imena zadrhtao ti je glas. Kako doživljavaš...?

- Pa kako ću doživit? Mislim. Žao mi je ne znam ni ja koga, a kamoli drage osobe. Ja sam Mateja, što sam navela u izjavi i na poligrafu, to su vidjeli, voljela i volim ga kao brata svoga. Ovo je mogao bit bilo tko. A kamoli netko meni jako drag. Vrijedan momak, zlatan. Ja sam i dalje u šoku. Mi i dalje ne vjerujemo što se ovo sve dešava. Dapače, ja i Matej, zbog sličnog posla, jer radimo isti segment u turizmu, na Rivi splitskoj, nikad nije radio za mene, kako se navodi. Nego je radio za druge ljude. Ali je na Rivi pri ukrcaju i iskrcaju gostiju, sretali bi se statistički, da ne bi bilo, pa tjedno barem dva puta. To je zlatan momak koji je studirao, radio ozbiljan posao, mnogo ozbiljan posao, i trenirao u isto vrijeme. Normalno da kad bi dva puta u mjesec dana se mi našli, normalno da bi popili dvi, tri čaše vina, a ne kako ovi pusti monstrumski naslovi i laži se navode.

- Poruka je za kraj da kad se dešavaju ovakve tragedije pustite ljude da boluju, nemojte dodatno stvarati probleme i pustite policiju koja svakako radi svoj posao, nemojte se vi mišat..., poručila je Maja na kraju.

(slobodnadalmacija.hr, DEPO PORTAL/md)