Izvor: Slobodna Dalmacija
Piše: Damir Tolj
Još mi dobro prolazimo, kako smo zaslužili! Opušteni smo previše...
Evo kako smo divanili s Josipom Tolo, nije bezveze u prvoj rečenici, i s njezinin kolegicama: Marijom Mijan, Lucijom Čobrnić i Veronikom Pehar, brucošicama novinarstva na mostarskom Sveučilištu.
Josipa je iz Posušja, Maria iz Mostara, Lucia je Makarka, a Veronika iz Čitluka. Ništa se ne čudite, sidimo u kafiću kraj njihova faksa i vezemo pomalo - ni sebi ne virujemo - o životu s koronon u srcu Ercegovine. Jedino mi masku nosimo među gostima, a pokazat će se da je tako i širon grada.
Sve radi! Kafići, restorani, klubovi, trgovački centri, neman pojma, birajte... Po javnin ustanovama, većin centrima, bankama, poštama i slično, još se i pazi na mjere, ali općenito govoreći - živi se slobodnije nego u nas. Korona je spremila cili svit u žep, reka bi čovik da ni disat u svaka doba ne smiš, ali Bosna i Ercegovina devera po svome. Malo testiraju, cjepivo in nije ni na putu, kafići i klubovi puni, zdravstvo u komi, kantoni i entiteti ko rogovi u vrići, političari posvađani, al virus uzmiče. Sve krivulje in padaju, umire se manje, po bolnicama se leži manje, infetanih je manje, udio pozitivnih u testiranima manji, a da niko živ pojma nema zašto.
To je zemlja čudesna i magična, poharana, al žilava, lipšu ćete teško nać. U parama gola i bosa, a duhon berićetna: niko kraj nje gladan duha osta nije...
- Meni momak radi ko tehničar u bolnici na Bijelom brijegu. Kaže da je sad dosta bolje. Jesenas su se polomili - govori Lucia.
- Miriš li mu temperaturu kad dođe s posla - zezamo se.
- Ha-ha-ha, ne miri ni on meni!
- Meni tata radi u policiji: od pedeset mu kolega, možda desetak nije obolilo - kaže Maria.
- Stariji svijet povukao se u kuću, prepali se, jedino oni i nose maske po cesti u Mostaru, a vidim i po Sarajevu - dodaje Veronika.
- U Sarajevu je svakako loš zrak, možda malo i zato - veli Maria.
Kažu cure - a super su - da na faksu važi režim pola-pola: tjedan nastave uživo, tjedan on-line. Bilo bi in draže da se profesori odluče za jedno, ovako se moraš mislit koji je tjedan. Na nastavu nema bez maske.
- Po manjim trgovinama ni prodavači ni kupci ne nose, jedino ako naiđe inspekcija, a svak živ zna ko su inspektori - govori Josipa.
Mlade život nosi, pričaju nan ženskice da je provod sridon i vikendon:
- Gori sve! Kafići i klubovi!
- Zar nije policijski sat od 23 do jutra?!
- Jašta je, ali zabava počne u sedam sati, do fajronta se izbijemo i opet imamo kad odmorit, pa smo sutra ko novi!
- Ko nekad matineja. A kažnjava li policija ako se omakne koja ura proloma više?
- U početku su češće dolazili, već u 22.59, upale rotaciju pred klubom, muzika ne staje, oni naplate kaznu, al gazdi to nije problem - tumače nan studentice mostarske običaje.
Pitamo kako ide s testovima, plaćaju li se, misle li se čipirat kad stigne vakcina.
- Testiraju džaba samo ako imaš simptome, ali sporo ide. Ja se bojim igala, a i čini mi se da nije baš toliko strašna ta bolest, za mene je ko jača gripa - misli Maria.
Ostatak teksta kao i fotogaleriju pronađite OVDJE
(SD, DEPO PORTAL/mr)