Studente su te daleke 1968. na protest naterali loša ekonomska situacija, hronična nezaposlenost i zabrinutost za dalju budućnost zemlje. Danas studenti traže da ih ne izbacuju iz domova, da im se obezbjedi besplatno testiranje na koronavirus, kao i ukidanje školarina za sljedeću godinu onima koji su samofinansirajući i dodatni rokovi za polaganje ispita.
Studenti su ’68. bili na ulicama od 2. do 9. juna, a prekinuo ih je Tito svojim čuvenim govorom.

Za razliku od današnje vlasti koja širokim spektrom odluka i izjava pokušava da diskredituje mlade, Tito je poručio da podržava većinu studentskih zahteva ističući da je “sretan što imamo takvu omladinu koja se pokazala zrela”.

“Veliki broj, 90 procenata studenata je poštena omladina o kojoj mi nismo vodili dovoljno računa, u kojoj smo videli samo učenike, samo đake u školama, za koje još nije vrijeme da se uključuju u društveni život naše socijalističke zajednice. To je bilo pogrešno. Mi smo njih ostavili same. Tu svoju grešku mi sagledavamo……Mi, drugovi, smo niz puta govorili o tome da treba voditi brigu o čovjeku. A ja mislim da su toliko zasenile te razne investicije u očima i u mislima ljudi, da su oni zaboravili čovjeka… Neki kažu ovo je odraz onoga što se događa u Francuskoj, u Nemačkoj, u Češkoj… Nije to tačno. Nije to odraz toga. To je odraz naših slabosti koje su se nagomilale, koje mi danas moramo rješavati, a ne kriviti neke uticaje iz vana…”, rekao je u tom čuvenom govoru Josip Broz.

To je za studente bilo dovoljno da proglase pobjedu i prekinu štrajk. Činjenica je da je uprkos tome nekim od organizatora i učesnika protesta kasnije bilo suđeno zbog “kontrarevolucionarnih” aktivnosti, da su im oduzeti pasoši i vršeni drugi oblici represije, ali Titove reči odjekuju i danas, 52 godine kasnije. 

(NOVA.rs/ DEPO Portal/ak)