Piše: Nebojša ŠERIĆ ŠOBA

Bera je bio stariji od mene i ganjao je čehinje. Furao se na Festival i Plavi Orkestar. Rekao mi je da je sa Alipašinog Polja i da će u Baškom Polju biti jos deset dana. Brzo smo se sprijateljili, preko dana smo skakali sa mola i pravili gluposti po cijeli dan.

Sjedio sam na stepenicama njegove prikolice i čekao da se on spremi za izlazak. Bilo je to doba novog vala i trebalo je imati finu frizuru, po mogućnosti izgledati kao Jura Stublić. Bera je dugo zagledao u svoje zaliske i mijenjao face, koristio gel da zategne kosu, dok je pomalo ćapao pitu koju mu je stara ostavila na frižideru. Sve je bilo spremno za "ribolov". Osim mene. Ja sam imao 15 godina i nije mi bilo baš jasno kako bih ja prišao tim čehinjama. I naših sam se bojao, a kamoli strankinja. Ali Bera kaze da nema problema, njih samo treba sprčiti i to je to. Mislio sam da je to lako (Valjda on zna?). Kaže da je prošle godine u Zaostrogu u uvali borova bilo svega. Kaže da mu je treba "prošmehendlala" jaja. Impresivno!


Bera otvara vrata prikolice, izlazi sa gitarom u ruci i udara C-Dur na gitari: (pjesma je obrada Let it Be od Beatlesa, preradjena od strane Festivala sa Berinim dodatkom na kraju:


Kad sam bio sasvim mali,
i stanovao na bjelavama.
Imao sam burazera,
starijeg sedam godina.


Ja sam nosio bratov džemper
a on babin kaput stari.
A moralo se i ukrasti,
jer bili smo gladni.


I mi se nocu skupimo
oko tople peći,
i tada pečemo krompire
i sjetimo se babinih riječi:


Let it Be, Let it be, Let it be!
Samo da bude babi zdravlja
bice pićke i ćevapa...


Bio sam oduševljen Berinim dodatkom na zadnjoj strofi pjesme (The Festival je svoju završavao sa Biće hljeba, biće para) i pjevali smo je glasno da svi čuju dok smo išli prema obali mora kroz kamp. Poseban naglasak je bio, naravno, na zadnjem stihu. Mene je bio stid uopšte gledati u pravcu cura, ali pored Bere sam se osjećao sigurnijim, u njegovoj sjenci sam bio komforan. Zaista sam mu se divio. Izgledao je moćno, pravi "Novi Primitivac". Bili smo ponosni što smo iz Sarajeva i što se furamo na Zabranjeno Pušenje, Elvisa, i Plavi Orkestar.

Prije čehinja otišli smo na terasu hotela. Tamo su znali pustiti "Deep Purple" i "Led Zeppelin" čim nas ugledaju, što je bilo ohrabrujuće. Razbije se led, zapleše se, nek vide koke da smo puni energije i da smo cool. Najgore je kad ugnjave sa nekim stvarima koje nismo znali. Pogotovo domaćim.

Tu večer sam upoznao Natašu iz Zagreba dok smo pušili Marlboro. Stajali smo ispred ulaza na terasu hotela i kuckali pare za upad. Imali smo za piće, ali ne i za kartu. Ući unutra i ne popiti kolu ili bambus je bila sramota. Nataša je ličila na kombinaciju Jennifer Bills (glumicu iz filma Flashdance) i Zane Nimani. Njena svijetla kosa blago se previjala preko njenog lica i ramena, šarmirala je sve oko sebe, apsolutno svjesna da kontroliše cijelu situaciju.

Uspjeli smo skuckati pare i upasti na terasu. Bera je sjeo pored Nataše a ja sam sjeo sa druge strane, pored nje. Ona mi se pravo dopadala ali sam mislio da ja nemam nikakve šanse kod nje pa nisam ništa ni govorio. Bera je govorio i za sebe i za mene. U jednom momentu Bera je otisao u WC a ja sam ostao sam, na cjedilu. Šutio sam i pijuckao kolu kada me ona iznenada nešto pitala. Pokušao sam da odgovorim na pitanje bez mucanja i nije mi polazilo za rukom da išta suvislo sastavim. Ona se primaknula jos bliže meni što me pravo pogodilo. Mislio sam ETO GA , sad ću i ja pokazati Beri da i ja mogu "pokupiti komada". Neki Natašin poznanik je u tom momentu nešto doviknuo i u djeliću sekunde ona se našla pokraj njega. Objesila mu se za ramena i krenuli su da se smiju i razgovaraju.

PUF! Pravo sam se razočarao...a sve je izgledao kao da je sve bilo gotovo. Samo je trebalo da je poljubim i to je to. U tom momentu dolazi Bera preko podijuma sa šibicom u zubima, zakopčava šlic: "Ajde, diži se, čekaju nas čehinje!". Meni se nije nigdje išlo, taman sam se zaljubio u Natašu. Ali Bera je zajeban, on zna šta treba raditi. Nevoljko sam se odgegao za njim prema slastičarni ispred koje su obično sjedile čehinje i lizale sladoled. Niko ne zna na kojem se jeziku govorilo, ali se uveliko mahalo rukama. Izvadili smo uštekanu siću iz džepa i kupili po kuglu sladoleda dvjema čehinjama. Ja sam, naravno, šutio i gledao u Beru. On je jednu podebelu djevojku koja se zvala Beti već počeo da obuhvata rukom oko vrata i da priča kojesta. Mislio sam da treba da uradim isto. Djevojci pokraj sebe sam stavio ruku oko vrata. Ona se nasmijala i blago izvukla. Ja sam se kiselo nasmijao (a u sebi propao pod zemlju). Koja neprijatnost!

Bera naredi da se ide dalje. Ustali smo svi i krenuli prema Baškim vodama, ko biva nešto ćemo tamo raditi na plaži. Usput će čehinje kupiti vino. Ja sam uglavnom šutao i gledao ispred sebe dok je Bera već fatao Beti za sise. Postalo mi je pravo neprijatno da bilo šta tu poduzimam. Moja nelagoda je postala tragična, okrenuo sam se i ispario u suprotnom pravcu. Ona "moja" čehinja je nešto krenula da mi dovikuje iz daljine, ali ja sam se već zalaufao. Dosta neprijatnosti za jednu večer.


Povratak na terasu hotela je bio logičan. Tamo je sigurno bila Nataša, cura koja mi se stvarno dopadala.Te godine je bila jako popularna pjesma "Mi nismo sami" grupe Film. Mnogi parovi su jedva čekali tu pjesmu da zaplešu, lagano se obgrle i zanjišu uz tonove pjesme. Ustrčao sam uz stepenice na terasu, maštajući kako Natasa čeka na mene da zaplešemo, da se noć na obali mora pretvori u ono sto sam zaista želio da se desi. Pjesma je već počela, parovi su se strasno obuhvatili, a ja sam pogledom sjekao lijevo i desno. Primijetio sam Natašu u sredini kruga kako se lagano njiše u zagrljaju nekog “papka”. Zatvorenih očiju pjevušila je pjesmu i uživala u njegovom stisku.


Jako razočaran vratio sam se u kamp. Našao sam put do prikolice i legao da spavam. Nisam mogao da zaspim. Pjevušio sam u sebi pjesmu koju je Bera izvodio i tješio se da će sutra biti bolje...

Samo da bude babi zdravlja,
bice pićke i ćevapa...

ČITAJ KNJIGU NA:

http://www.shobaart.com/sanzimskogljeta.html

http://www.shobaart.com/