Tiho i nečujno oprostila se od grada koji joj nije mogao ponuditi adekvatan smeštaj. Njena „krivica“, tako bar zakonski propisi kazuju, bila je u tome što je imala porodičnu penziju od 159 KM i što objektivno nije mogla biti korisnik Centra za socijalni rad. Ipak, Centar joj je izašao u susret zakupivši za nju privatni smeštaj - manju kuću u Ulici Luja Pastera 6. Milosava je tvrdila da u kući, punoj vlage, nakon smrti vlasnika za nju više nema mjesta. Ni srodnici nisu bili voljni da prihvate Milosavu.


Policiji su za Milosavinu smrt u subotu javili građani. Dežurni ljekar je konstatovao da je „smrt M. P. (70) iz Tobuta, opština Lopare, nastupila prirodno“. O svemu je obaviješten i Centar za socijalni rad u Bijeljini. Dežurni operativni u CJB Bijeljina rekao je da je „M. P. bila - bez adrese stanovanja“, a lokalne vlasti dale su se u potragu za njenim srodnicima od kojih se očekuje da je sahrane.


Činjenica je da je Milosava više od 50 dana upozoravala, tokom avgusta i u prvoj polovini septembra, da i ona postoji pod kapom nebeskom. Nije pružala ruku, ali je očekivala pomoć i nadala se. Njena smrt je sada samo gorka opomena da ne živimo u tako savršenom, uspešnom i humanom društvu kako nam ovih dana sa predizbornih plakata poručuju kandidati za oktobarske izbore.

(BLIC.RS, BLIN,DEPO/sš)