Izvor: Al Jazeera
Piše:Tomislav Marković
Premijerka Srbije Ana Brnabić nedavno je dala intervju za Economist Radio, u kojem je bilo reči o raznim aktuelnim temama, pa i o ratovima '90-ih, zločinima i odgovornosti. Tokom dela razgovora o Haškom tribunalu, novinarka je napravila opasku u vezi sa jezikom, odnosno kako joj se čini da zvanični Beograd izbegava da upotrebi reč genocid, na šta je premijerka odgovorila: "Ne mislim da je to bio genocid. Bio je to užasan, užasan, užasan zločin. Ne mislim da je to bio genocid, jer to nije bila akcija u kojoj je neko rekao: 'Hajde da pobijemo sve ljude, da tu više ne bude Muslimana.'"
Tu se novinarka uključila primedbom, izrečenom uz snishodljiv osmeh, kao da se obraća detetu: "Ne morate da istrebite sve da bi to bio genocid", a Brnabić se pozvala na definiciju genocida, po kojoj moraš da imaš nameru da istrebiš sve - i decu, i žene. Novinarka je potom pitala: "Nije bilo dece mlađe od 16 godina koja su pobijena u Srebrenici?" Brnabić je, vidno zbunjena, zamuckujući i gutajući knedle, odgovorila: "Da budem iskrena, ne mislim da je to bio genocid. Teško mi je da govorim o tome, jer to jeste bio užasan zločin. Zločin zbog kojeg se osećam loše, zbog kojeg se stidim, jer je počinjen u ime Srba, zločin koji je stvorio sliku o Srbima kakva ne treba da se stvara o našoj zemlji." Nije to bilo pitanje, ali odgovoru premijerke zemlje koja poriče genocid ne gleda se u zube.
Negiranje genocida omiljeni srpski sport
Onda je prešla na lakše, LGBT teme, rekavši da se i tim povodom "stvara slika o Srbima kao konzervativnim, homofobičnim ljudima. A Srbi nisu takvi, Srbi su otvoreni, ljubazni, srdačni ljudi, koji ne cene druge po tome da li su muslimani, Hrvati, gej ili strejt, već da li je neko dobar ili loš čovek. To je ono što volim kod svoje zemlje. Osećam se užasno zbog '90-ih i onoga što je urađeno u ime Srba."
U intervjuu je bilo i već standardnih premijerkinih izjava da Haški tribunal nije doneo pravdu niti doprineo pomirenju, kao i uobičajenog prebacivanja teme na drugi teren, na krivicu drugih učesnika u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Uprkos premijerkinom stidu, pokazalo se još jednom da je poricanje genocida u Srebrenici omiljeni sport srpskih političkih funkcionera. Prilično bestidan sport, usput budi rečeno.
Nije Srbija prva zemlja u istoriji koja je pokrenula ratove, izvršila agresiju, počinila stravične masovne zločine da bi potom uložila silnu energiju u poricanje zlikovačke prošlosti. Bilo je mnogo takvih užasa u prošlosti, a brojni istraživači bavili su se problematikom poricanja počinjenih zločina. Profesor Stenli Koen napisao je klasičnu studiju Stanje poricanja, u kojoj je klasifikovao mehanizme, kognitivne prakse, retoričke figure, logičke obrte koji se koriste u negiranju zločina. U toj knjizi anticipirano je i ono što premijerka Srbije govori o genocidu u Srebrenici, kao i njeni traljavi pokušaji poricanja.
Ostatak teksta čitajte OVDJE
(DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/mr)