U prethodnoj studiji, sprovedenoj prije četiri godine, među mladima je vladao mnogo veći pesimizam. Sada su naučnici iz Bilefelda i Minhena ispitali 2.500 mladih starosti između 12 i 25 godina. Profesor Matijas Albert, jedan od autora studije, kaže da ga je iznenadilo ovako dobro raspoloženje u teškim vremenima. No, i pored toga, rezultati istraživanja ne daju povoda za radovanje, jer, „u jednoj generaciji kojoj, grubo govoreći, dobro ide, koja je pragmatična, optimistična i spremna da radi, socijalni jaz između dobrostojećih i 10-15 odsto onih koji to nisu, postaje sve veći“.

 
Kad god su na pitanja odgovarali mladi iz siromašnijih porodica, u odgovorima je bilo mnogo više pesimizma. Tako je, na primjer, gotovo 75 odsto ispitanih odgovorilo da su zadovoljni svojim životom; među mladima iz nižih slojeva, takav odgovor je dalo samo njih 40 odsto. Siromašna djeca strahuju prije svega da neće završiti školu ili da će biti bez posla. Autori studije upozoravaju na opasnost od klišea u razmišljanju o toj društvenoj grupi. „Loše početne šanse zbog socijalnih uslova, strano porijeklo, pohađanje zanatske škole, sve to još ne znači da dotični provode po čitave dan na ulici i traže kavgu, i samo piju i drogiraju se i igraju igre na računaru“, prenosi Albert.

 
Dobrostojeća omladina mnogo zadovoljnija od siromašnijih. Važno je da se mladima sa socijalnim hendikepom pruži podrška u pravom trenutku. A to je zadatak o kome treba da razmišljaju političari. Njemačka ministarka za omladinu, Kristina Šreder, slaže se da je zadatak političara nalaženje načina da svi mladi dobiju fer šansu. Ona je nedavno izjavila da ključ socijalnog razvoja treba tražiti još u najranijem dijetinjstvu, zbog čega njeno ministarstvo namjerava da uloži 400 miliona evra u obdaništa koja pružaju posebnu podršku djeci iz siromašnih porodica.

(DW, DEPO/BLIN,ds)