Teodor Lakić (27) iz zaseoka Posavac u Ražljevu kod Brčkog ne zna da li mu je teži dijabetis od kojeg boluje od 18. godine ili bijeda u kojoj živi sa ocem Rajkom (58) koji nema posao, a još nije stekao uslove za penziju.

Mladić za „EuroBlic“ priča da žive u kući koja prokišnjava, nema toplu odjeću, a zima je na pragu.

Teodor se žali da su mnogo puta pisali zahtjeve da dobiju socijalnu pomoć, ali da su odbijeni.

- Jedem ono što otac i ja zaradimo u nadnicama, uglavnom iz prodavnice, a ja bih morao poštovati režim ishrane sa više ribe i kuvanja. Više puta sam padao u šećernu komu, a mlad sam i volio bih da živim - kaže Teodor.

Navodi da je obolio 2008. godine, a da se bolest pogoršala prije 6 godina nakon što mu je umrla majka Vukica. Teodor kaže da od tada prima insulin 4 puta dnevno.

Nataša Stevanović, šef Pododjeljenja za socijalnu zaštitu kaže da je Teodor 2015. godine podnosio zahtev za tuđu njegu i pomoć, ali je na osnovu nalaza ljekarske komisije njegov zahtjev odbijen jer se bolest od koje boluje ne nalazi na listi oboljenja na osnovu koje se utvrđuje pravo na ovu pomoć.

Sve što je dobio bila je jednokratna novčan pomoć u junu ove godine na koju je imao pravo nakon povratka iz bolnice.

Teodora jedino posećuju i pomažu iz brčanskog udruženja „Trka za život“.

- Svaki put kada dođemo stanje je sve gore - kaže Boro Ilić, predsednik ovog udruženja.

On je pozvao Vladu Brčko distrikta, humanitarne organizacije, komšije i sve ljude dobre volje da pomognu Teodoru, a apel za pomoć uputio je i komšija Lakićevih, Radivoje Đukić iz Boračke organizacije, kojoj pripada i Teodorov otac Rajko.

- Učinili smo sve da sagradimo novu kuću i uselimo ih barem u jednu prostoriju pre nego im se ruševina u kojoj žive svali na glavu, ali novca više nema - kaže Đukić.

Na novoj kući za Lakićeve tek su donekle podignuti zidovi pa će ako pomoć izostane Teodor i otac mu Rajko dočekati još jednu tešku zimu.

Teodor kaže kako sanja o onome što njegovi vršnjaci imaju.

- Sanjam kupatilo i sobu bez miševa i pacova, TV program i druge sitnice koje moji vršnjaci imaju. Da barem imam radio na baterije - rekao je Teodor.

Nakon višegodišnjeg života bez struje i u mraku Teodor i Rajko konačno su prije dva dana dobili struju koju im je nakon skretanja pažnje na Teodorovu tešku sudbinu uključila brčanska elektrodistribucija.

(Blic,BLIN MAGAZIN/ljk)