Jelena Stojaković rođena je 8.12.1992. u Banjaluci, gdje je i završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je pozorišnu, filmsku i tv produkciju 2015, a njena diplomska predstava „Potop“ je najnagrađivanija predstava u istoriji Banjalučkog studentskog pozorišta. Tri puta je proglašena za glumicu sezone. Radila je na radiju i televiziji, a igrala je u preko 30 predstava i nekoliko studentskih filmova. Plesni klub „Blok“ osniva 2014. godine, a nedugo zatim i Dramski studio „Blok“. Pokreće i nekoliko kulturnih i sportskih manifestacija za djecu i mlade. Talentovane članice Plesnog kluba na takmičenju u Zagrebu, na kojem je učestvovalo oko 5.000 takmičara, osvajaju tri zlata, a tri koreografije ih vode direktno u finale na Svjetsko prvenstvo u Rim.

Razgovarala: Ljiljana KRULJ

Stoga na početku intervjua pitanje: Šta očekujete od takmičenja, da li su pripreme naporne?

Pripreme su počele u maju, tako da su nam ostale još neke finese i organizacija samog odlaska. Činjenica da su naše koreografije već u finalu je veliki uspjeh, ali i obaveza da opravdamo takav plasman. Očekujemo da ćemo ispuniti očekivanja svih onih koji nas podržavaju i prate.

Da li imate podršku grada Banjaluke u finansijskom smislu? Ipak je potrebno obezbijediti kostime, organizovati put...

Da, zaista je mnogo troškova koji prevazilaze mogućnosti i roditelja i kluba, ali kada postoji volja, postoji i način. Nadamo se da ćemo imati podršku Grada, jer je odlazak na svjetsko prvenstvo od višestrukog značaja.

Koliko dugo postoji Plesni klub „BLOK“ i otkuda hrabrost za njegovim osnivanjem, obzirom u kakvom vremenu živimo?

Ideja je došla sasvim spontano, tokom rada na jednom mjuziklu u Banjalučkom studentskom pozorištu. Balerina Natalija Ninić i ja odlučile smo da udružimo snage i veoma brzo, uz jasne ciljeve, stvorile smo nešto na šta smo danas ponosne. Naši članovi, na internacionalnim takmičenjima u protekloj sezoni, osvojili su 19 zlata, 1 srebro, 1 bronzu i nagradu za najbolju koreografiju.

Veoma je važno da čovjek radi ono što voli, jer ga to onda pokreće. Moja želja je da ne moram ići odavde. Možda sam izabrala teži put, ali sreća prati hrabre.

Zajedno sa Studentskim pozorištem se trenutno nalazite na turneji u Srbiji, o čemu je riječ?

U pitanju je manifestacija „Dani Srpske u Srbiji“, koja se ove godine održava po peti put. U okviru nje, u 20 gradova Srbije, preko 800 učesnika predstaviće Republiku Srpsku, njenu privredu, prosvjetu, nauku, kulturu, umjetnost i sport. Banjalučko studentsko pozorište pozvano je da na ovoj manifestaciji učestvuje gostovanjima predstave „LIFE“.

U čemu veću radost pronalazite, u plesu ili glumi?
 
Sa plesom sam se srela dosta ranije, a gluma je došla kao nešto što me je objedinilo. Mislim da svi treba da se mnogo više bavimo sobom, a gluma je možda najdivniji način da otkriješ šta se sve krije unutar tvoje duše.

Igrali ste u mnogim predstavama. Koja Vam je uloga bila najzahtjevnija?

Svaka nova uloga je novi izazov. I svaki put otkriješ neki potpuno novi svijet u sebi i oko sebe. Bilo je raznih situacija, ali to valjda i jeste smisao. Što je teže – to je interesantnije!

Banjalučko studentsko pozorište je prvo u svijetu izvelo predstavu o Amy Winehouse, kako je Vama bilo glumiti i na neki način otkrivati taj lik?

Tada sam prvi put igrala lik koji je zaista postojao Amy sam slušala i voljela i privatno i koliko god to bila čast, toliko je i odgovornost, jer je ona bila prevelika za ovo vrijeme. Mislim da je senzibilitet nešto što nas spaja ili razdvaja, a meni je njen bio dosta sličan, što mi je pomoglo u svemu ostalom.

Nekoliko puta ste proglašeni najboljom glumicom Studentskog pozorišta, to dovoljno govori o Vašem talentu. Da li se vidite u Hollywood-u?

Talenat je samo iskra, sve ostalo je rad, posvećenost, trud, prilika, splet okolnosti, faktor sreće, a na kraju i odluka vas samih. U Hollywood-u se ne vidim, jer, kao što sam već rekla, potrudiću se da ne moram ići odavde. Sve dok sam okružena dobrim ljudima i energijom koja mi prija, ne razmišljam o tim stvarima.

Često uspješne ljude pitamo kako uspostavljaju balans između privatnog i poslovnog dijela života, pa imate li vremena za sebe?

Pa, nisam to nikad odvajala. Sve je to nekako “moje vrijeme” i kroz sve učim, spoznajem, osjećam i zrim. Navikla sam da radim dosta i uglavnom tako i funkcionišem.

Po svojim shvatanjima i uspjehu razlikujete se od svoje generacije, šta je to što Vas motiviše da istrajete u svojim snovima?

Nekidan sam pročitala: „Znanje nije u godinama, nego u glavi.“

Tako da mislim da je svako potpuno jedinstveno biće, a šta će od sebe napraviti, najviše zavisi od toga na šta će usmjeriti svoju energiju i kako će reagovati na novonastalu situaciju.
Motiviše me upravo to što je teško, ali nije nemoguće.

(BLIN MAGAZIN)