Ako vaša beba nije prehlađena, a nedeljama unazad joj curi nosić, ima izrazito suvu kožu i sluzave česte stolice, proverite da možda nije alergična na proteine kravljeg mleka. Pedijatri ističu da danas sve više beba u prvim mesecima života ima ovaj problem. Kako ga rešiti?
U proteklih nekoliko decenija alergijske bolesti u stalnom su porastu. Stručnjaci ističu da razloge za to prvo treba da potražimo u okruženju jer je zagađenje vazduha i tla znatno veće nego ranije.
- To je svakako jedan od razloga zbog kog imamo sve više beba alergičnih na proteine kravljeg mleka. Danas ni naša, ni ishrana životinja više nije ista, pa se tako alergeni putem hrane prenose majkama, a onda preko maminog mleka i bebama. Na sreću, ove alergije najčešće prolaze u drugoj ili trećoj godini života – kaže dr Mirjana Bogdanović, pedijatar.
Simptomi alergijske reakcije na proteine kravljeg mleka su stalno curenje iz nosića, suva koža ili atopijski dermatitis i sluzave česte stolice. Roditelji u početku nisu ni svesni da je njihovo dete alergično i misle da će to proći samo od sebe, pa kad odu na sledeću kontrolu kod pedijatra tek saznaju da njihova beba ima alergiju.
- Kod nekih beba javi se brza reakcija u vidu osipa po koži i jakih grčeva ili kolika. U svakom slučaju, kad se ustanovi da dete ima alergiju, mame koje doje iz svoje ishrane treba da isključe sve kravlje proizvode, kao i ostale alergene, kao što su čokolada, kikiriki i orasi. Već posle nekoliko dana i same će videti napredak kod svoje bebe. Koža će joj biti bolja i stolica normalnija – objašnjava dr Bogdanović i dodaje da mame koje ne doje, svojim bebama mogu da daju hipoalergene mlečne formule, ali samo u dogovoru sa pedijatrom.
Za ublažavanje simptoma alergije na proteine kravljeg mleka kod beba koriste se probiotici. Oni pomažu da crevna sluzokoža ostane neoštećena i da ima normalnu funkciju u apsorpciji hrane, tako da alergeni ne mogu da prodru u organizam i izazovu alergiju.
Je li vaša beba možda alergična na nešto?