Sve je počelo od jedne priče o silovanju koju je ispričala jedna Ukrajinka čija ljepota bi mogla biti presudna za njenu sudbinu. Bademaste oči Nastje Meljničenko izgleda da su pokrenule lavinu i podstakle čitaoce njene Facebook stranice.
I tako, Meljničenko je početkom godine postala prva žena koja je u ukrajinsku javnost iznijela priču koja je, zapravo, isuviše uobičajena, prenosi Blic.rs.
Nju je, kada je imala šest godina, napastvovao rođak, kada je imala 12 - muškarac, prolaznik ju je uhvatio za međunožje na glavnoj kijevskoj aveniji. Kada je imala 21 godinu bivši partner ju je na silu otjerao u krevet, skinuo je i slikao, prijteći da će postaviti slike na internet ukoliko ga ostavi.
Do tada, Meljničenko se nije usuđivala da prizna da je bila žrtva takvog seksualnog nasilja; bila je u strahu od pomisli da će se kućni porno-film pojaviti na internetu.
- Ali to sam prerasla - napisala je kada je napravila grupu koja se zove #яНеБоюсьСказати (Ne plašim se da to kažem). Prestala je da brine o ucjenama.
“Ne plašim se da govorim, ne osjećam se krivom”, napisala je.
Ona kaže da nije imala pojma da će u nekoliko nedjelja privući 94.000 ukajinskih i 96.000 ruskih korisnika Facebooka, i da se kao lavina svojim ispovijestima priključuju i ostali - pokret je zaživio i u Bjelorusiji.
A ono što je još šokantnije: oko trećine “priznanja “ ispričali su oni koji tvrde da su bili žrtve silovanja. Čak i stručnjaci koji se bave pitanjima seksualnog nasilja u postsovjetskim državama u kojima se zna da je to veliki problem, bili su zapanjeni kada su vidjeli razmere.
- Poznato mi je da je u nekim krajevima skoro svaka treća žena iskusila silovanje, ali kada vidite da čak i među vašim prijateljima ima žrtava incesta, seksualnog nasilja, silovanja, kao da su u pitanju neke normalne stvari... bila sam šokirana - kaže Irina Kosterina, sociološkinja koja se bavi rodnim pitanjima u Rusiji.
A sada čujemo i za slučajeve muškaraca koji su takođe bili žrtve silovanja.
I muškarce siluju
Zorjan Kis je imao 17 godina kada ga je grupa muškaraca za koje je mislio da su mu prijatelji silovala na žurci u nečijem stanu, ponižavajući ga dok je bio pijan i bespomoćan. Pokušao je da zaliječi rane sam, i o tome nikome nije pričao.
“Čuvao sam bol zakopan duboko u meni punih 16 godina”, kaže Kis koji je sada borac za ljudska prava i LGBT aktivista u Kijevu.
“Do sada, kada sam vidio hrabre ispovijesti hiljada žena koje su ispričale svoje priče o silovanju na internet pokretu #яНеБоюсьСказати.”
On je primijetio da su neki koji su odgovorili na njegov post na Facebooku bili preplašeni kada su feministkinje zagrmile kako bi muškarci trebalo da pišu o tome kako su ih žene odbile.
To ga je razljutilo:
“Mislim da bi muškarac od muškarca trebalo da čuje kako je to biti silovan”.
Osvrćući se za sobom, Kis je shvatio da je od malena oko sebe gledao nasilje:
“Moj otac, inteligentni filozof, često je dok su se svađali umeo da zgrabi moju majku i gurne je u zid”, prisjeća se. “Pala bi na pod, ali on bi je ponovo zgrabio i iznova udarao u zid, sve dok se nije razvela”.
Ispostavilo se da je grupa lakmus papir za toleranciju u ruskom i ukrajinskom društvu. Kako objasniti da su te velike evropske zemlje pune silovatelja i nasilnika?
Ostatak teksta pročitajte OVDJE.
(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ad)