Ako primjećujete da nemate vremena za pripremanje svježih, kuhanih jela kod kuće, nije rešenje da posežete za gotovim jelima koja je potrebno da pogrijavate, jer to nekada može da bude veoma opasno po vaše zdravlje.

Možda ne znate da nisu sve namirnice pogodne za podgrijavanje, ili zbog bakterija koje se ovim načinom pripreme hrane ne uništavaju, ili zbog proteina čije se molekuli na toploti razbijaju.

“Food Standards Agenci” i “European Food Information Council” opominju da ovih pet namirnica ne bi nikako trebalo da  podgrijavate.

Piletina

Piletina i druga perad, baš kao i jaja, su često zaražena salmonelom, što može da predstavlja poseban problem ukoliko jelo od piletine ponovo podgrijavate u mikrotalasnoj, čiji talasi ne prodiru u sve dijelove hrane, kao kad je zagrijavate na šporetu. Iz tog razloga, posebno kad je piletina u pitanju, neophodno je da je okrenete više puta da bi se zagrijala sa svih strana i da bi talasi prošli do sredine mesa.

Podgrijavanje piletine se ne preporučuje zato što ona, za razliku od crvenog mesa, ima veću gustinu proteina, čije se molekuli prilikom izlaganja toploti drugačije razbijaju, što može da dovede do stomačnih problema.

Riža

Najvažnija stvar u vezi pripremljenog, kuhane riže jeste ispravno čuvanje poslije pripreme. Ukoliko se nakon kuhanja riža drži na sobnoj temperaturi, spore bakterija se množe i mogu da proizvedu otrov koji dovodi do povraćanja i dijareje. Podgrijavanje riže neće eliminisati ove otrove.

Krompir

Slično kao sa rižom, problem sa krompirom nije u samom podgrijavanju, nego u načinu čuvanja. Ukoliko se krompir drži na sobnoj temperaturi, a ne u frižideru, stvaraju se idealni uslovi za razvoj bakterije clostridium botulinum, koja uzrokuje botulizam, pogotovo ako je krompir zapakovan u foliju, zbog čega nema dotoka kiseonika. Podgrijavanje krompira neće uvijek elimisati ovu bakteriju.

Špinat i drugo lisnato povrće

Špinat i drugo lisnato povrće, u zavisnosti od toga gdje se uzgaja može da sadrži dosta nitrata, koji nisu opasni, ali mogu da se pretvore u nitrite, a potom u nitrozamine za koje se zna da su kancerogeni. Oni mogu da utiču na sposobnost krvotoka da sprovodi kiseonik do organa, a kod male djece mogu dovesti do stanja poznatog kao “sindrom plave bebe”, koji nastaje usljed respiratornog distresa.
 

Gljive
 

Gljive sadrže proteine koje enzimi i mikroorganizmi vrlo lako mogu da razbiju. Ukoliko se ne čuvaju prema propisima, gljive vrlo brzo mogu da propadnu i da dovedu do stomačnih problema nakon podgrijavanja. Preporučuje se da u frižideru ne stoje duže od 24 sata, a potrebno ih je podgrijati na temperaturi iznad 70 stepeni celzijusa.

(Telegraf.rs, DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/dg)