Stalno slušamo razne priče o tome šta sme, a šta ne smije da se radi na Božić, Badnje veče ili neki drugi hrišćanski praznik… Šta sve može da nam se dogodi ako to ne poštujemo i slično. Ne znamo šta je od toga istina, a šta sujeverje, ali donosimo vam zanimljivu ispovijest jedne Beograđanke koja je zažalila što je imala seks na Badnje veče.
To je bila jedna od upečatljivijih novogodišnjih odluka koje sam donijela za 2015. Da mi je neko pričao da ću tako nešto odlučiti, ne bih mu vjerovala.
Uvijek sam poštovala pravoslavnu veru, običaje i sve to, ali nisam baš mnogo značaja pridavala tome. Smijala sam se kad neko kaže da neće da radi na crveno slovo ili nešto slično, ali sad više ne razmišljam tako, a sve je počelo na Badnje veče prošle godine.
Već nekoliko godina sam u ozbiljnoj vezi s dečkom i nikad nismo izbjegavali seks zbog nekog praznika ili crvenog slova, niti mi je tako nešto uopšte padalo na pamet. Ali, za Badnje veče prošle godine, dok smo se spontano mazili u krevetu kao i bilo kog drugog dana, on je onako uzgred, rekao da možda ne bi trebalo da imamo seks jer je Badnje veče. Nasmijala sam se kao da se šali, onda sam vidjela da on to malo i ozbiljno misli. Tad sam počela da ga zezam toliko da je morao da popusti.
Imali smo seks te večeri, pomalo i iz inata, moram priznati. A onda, poslije nekog vremena, kad sam ustala da upalim svjetlo – sijalica je eksplodirala. Uplašila sam se, a u glavi mi je odmah odjeknulo – ovo je kazna…
Pogledala sam se s dečkom u oči, znao je šta mi je u glavi i počeo da mi vraća sve što sam ga prethodno zezala. Smijali smo se svemu, ali nije mi bilo svejedno. Sljedeće što mi se dogodilo je nezgoda pri kuhanju kafe, iskočila mi je iz džezve pravo na ruku i opekla me. Nije bilo strašno, ako sagledamo stvari objektivno, ali ja sam u tom trenutku počela ozbiljno da se brinem, a nezgode su se nastavile. Ne znam ni koliko ih je bilo u narednim danima, ali imam osjećaj da me neko posmatra i gađa me nezgodnim slučajnostima.
U svojoj glavi sam se nalazila na jednom toboganu koji je vodio pravo u pakao, a svaki put kad bi me poprskao automobil ili kad bi mi ispao tanjir iz ruke i razbio se, ja nisam mogla da izbijem iz glave misao da mi je to kazna za nepoštovanje, čega god. Znam da nisam osoba koja nema poštovanja prema bilo kome, ali sve to čemu sam se smijala je bilo nešto u šta nisam vjerovala, mislila sam da se sprdam sa sujeverjem i glupostima, ali sada više ne razmišljam tako.
Vrhunac svega je bio kad sam napipala grudvicu na grudima. Toliko sam se uplašila da sam počela da plačem. Sad sam stvarno bila u totalnom očajanju. Počela sam da se molim bogu da mi oprosti, plakala sam kao malo dete koje govori mami da neće više nikad.
Sestra me je zatekla u tom stanju i, moram priznati, da ne znam šta bih radila da nije bila tu. Smirila me i odmah pozvala svog prijatelja ljekara da mi zakaže pregled.
Poslije nekoliko pregleda ustanovljeno je da nije ništa opasno i da nije ni prošlo pored tumora, ali to je bilo posljednje u šta sam vjerovala u tom trenutku.
Sada, sa ove distance, vjerujem da su to jednostavno bile koincidencije koje sam počela da primjećujem jer sam bila usmerena na njih i tako, ni zbog čega posebno, počela da stvaram stanje panike u svojoj glavi i na kraju našla razlog. Ali, ipak, od tada mi više ne pada na pamet da se sprdam s nekim stvarima, a pogotovo mi ne pada na pamet da ikada više imam seks na Badnje veče, Božić, Uskrs ili neki drugi veliki praznik.”
(telegraf.rs/DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/dh)