Nekim ljudima je veoma teško da smršaju ili da održe željenu težinu zbog toga što njihov mozak sporije registruje da su siti, odnosno, da im je želudac pun, ustanovili su američki naučnici. Istraživači su otkrili da su drugačije "prespojene žice u mozgu" uzrok prejedanja, koje vodi u gojaznost.

Ovo otriće je jedno u nizu sve većeg broja dokaza da način ishrane nije jedini uzrok gojaznosti - značajnu ulogu igraju genetska predispozicija i razvoj mozga dok je beba još u majčinoj utrobi. To objašnjava i zašto dvoje ljudi, čak i najbližih srodnici, koji se hrane na gotovo identičan način, mogu da imaju drastično različitu kilažu.

Tim sa Univerziteta Jejl otkrio je u laboratorijskim uslovima da nervni završeci pojedinih pacova sporije registruju da im je želudac pun.  To znači da je, ukoliko tokom svakog obroka pojedu malo više nego što im je potrebno da budu siti, kumulativni efekat - gojaznost.

Studija objavljena u časopisu Američke akademije nauka "Prosidings ov d nešnel akademi ov sajensez" pokušava da razjasni kako veze u mozgu utiču na nečiju sklonost ka gojaznosti.

- Rezultati ovog istraživanja su argument više u prilog tvrdnji da volja određene osobe nema toliko uticaja na nastajanje ili sprečavanje gojaznosti, koliko imaju veze koje nastaju u našem mozgu tokom njegovog razvoja - kratko je objasnio profesor Tamaš Horvat, neurobiolog sa Univerziteta Jejl.

(RTS, BLIN/ma)