Piše: Svetlana Slapšak, Peščanik.net
Juče sam, kao i stotine drugih, dobila poštu iz Tuzle, sa zahtevima odnosno Proglasom Fronta slobode. Tuzlanska pobuna je dobila različite oblike u raznim kantonima i raznim gradovima, sve do marsovske poruke iz Republike Srpske, gde neće dozvoliti da se pobuna “prelije preko granica”, a već uveliko jeste. Tu vođe pobegnu u Beograd za vikend, za svaki slučaj.
Jeste, strašno je kada se ruše i pale istorijski spomenici koji su preživeli rat. Jeste, strašno je kad izgori arhiv, i sa njim sećanja na detalje iz života stotina hiljada ljudi. Nije baš mnogo strašno što se to događa na tridsetogodišnjicu Olimpijade u Sarajevu – hoćemo li se sasvim zarozati u suzama za odličnom organizacijom jedne državne promotivne predstave? Ništa različito od bilo koje druge Olimpijade, sem možda u brojevima i novcu. Bila je “naša”? O tome ste, uglavnom gospodo, morali razmišljati kada ste rušili državu, a ne sad, kad vam je zgodno setiti se kakvi ste frajeri bili za Tita, samoupravljanje i nesvrstanost.
Tuzlanska pobuna je dobila različite oblike u raznim kantonima i raznim gradovima, sve do marsovske poruke iz Republike Srpske, gde neće dozvoliti da se pobuna “prelije preko granica”, a već uveliko jeste. Tu vođe pobegnu u Beograd za vikend, za svaki slučaj. |
No ponovo, u jednoj nedelji dana, otkuda odmah kritika ciljeva, pretpostavka da pobunjeni ne znaju šta hoće, da ne znaju da to što hoće dobro formulišu. Iz Proglasa Fronta slobode je jasno da savršeno znaju šta neće, a i lista onoga što hoće nije nejasna. Primedba o nejasnoći i nasilju nema samo dobronameran odjek: deo se hvata u prazan lonac u kojem se brzo može zakuvati zaprška nacionalizma, verskog sektaštva, raznih modela uobličavanja gubljenja razuma. Sa malo više razuma, palile bi se sveće na gornjoj polici što se ova pobuna ne odnosi na jedno od balkanskih pisama, na jednu od polno određenih grupa, na kritičare spomeničke maničnosti ili neki drugi ozbiljan problem država u regionu, i što je ne izvode dobro organizovani ćelavi i tetovirani tipovi.
Dajte im malo podrške, lokalni i globalni mudraci, ovako nešto se još nije desilo već dosta dugo vremena. Istorijska je odgovornost mislećih da ne brane nešto tako puno rupa, manipulacija, skriveno ušivenih otrova i bombi, okuženo i prljavo kao što je nostalgija – koliko god da im je intimno drago – nego da brane žive i očajne ljude. Prelijte sebe i njih preko granica!
Front slobode - Proglas |
|
Naprijed u borbu za pobjedu! 7. februar 2014. Petog i šestog februara narod Tuzle digao je bunu protiv bande kriminalaca na vlasti koja više od 20 godina ubija i pljačka sve nas. Ovoj bandi je došao kraj. Narod, koji je dugo bježao u nemoć, sljepilo i beznađe, progledao je i suočio se sa katastrofom! Radnici bez plata i zdravstvenog; studenti bez izgleda za posao; demobilisani borci na ivici gladi i na rubu pameti; naše majke i očevi, sestre i braća primorani su da idu po vojnim bazama u Iraku i Afganistanu; naši penzioneri kopaju po kontejnerima tražeći hranu. A banda na vlasti? Oni imaju sve. Banda produbljuje podjelu među nama i krade naše pare. Ucjenjuje nas mitom i korupcijom samo da bismo jedva ostali živi. Banda kreditima baca u ropstvo našu djecu i unuke. Banda laže da mi krademo, a oni kradu. Banda nas tuče, baca suzavac i pušta pse na nas. Banda nas je opljačkala i raskućila! I ta banda nas zove bagrom! Mi smo bagra zato što hoćemo da od svog rada pošteno živimo? Mi smo bagra što hoćemo svojoj djeci da ostavimo ono što smo čestito zaradili? Zahtijevamo: 1. Smjenu vlade koja je naredila da se narod tuče. 2. Smjenu policijske vlasti koja je brutalno tukla narod. 3. Suđenja naredbodavcima i izvršiteljima brutalne sile nad narodom. 4. Uspostavljanje narodne civilne zaštite koja će održavati javni red i mir i osigurati da banda ne uništi naše jedinstvo! 5. Ujednačavanje plata političkih zastupnika sa platama ostalih zaposlenika javnog i privatnog sektora. 6. Ukidanje svih dodatnih plaćanja za poslanike i zaposlenike u organima uprave po bilo kojoj osnovi. 7. Ukidanje plata ministrima nakon isteka mandata. 8. Pravedna socijalna davanja od kojih se može ljudski živjeti. 9. Uspostavljanje narodnog komiteta koji će upravljati javnim dobrom i osigurati: posao i plate za sve, zdravstvenu zaštitu za sve, hranu za sve! |
(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN)