PERFORMANSOM DO OSNOVNIH PRAVA

Krečili diplome za bolju budućnost

Arhiva 29.06.10, 13:52h

Aktivisti i aktivistkinje (ne)formalne grupe građana 'Oštra nula' održali su danas nesvakidašnji performans na platou ispred banjalučkog Filozofskog fakulteta. Simboličnim krečenjem fakultetskih diploma ukazali su na trenutni položaj diplomanata na tržištu rada, naročito diplomanata sa državnih fakulteta. Naša ekipa bila je na mjestu događa i zabilježila zanimljive kadrove. Pogledajte fotogaleriju!

Oštra nula-diplome, naslovnaAkcija pod nazivom "Šta je mjerilo: partijske knjižice ili fakultetska diploma?" u organizaciji ove (ne)formalne grupe građana održala se danas u 11 časova na dan polaganja prijemnog ispita na Univerzitetima u Republici Srpskoj.

Aktivisti grupe crnom bojom su farbali kopije državnih fakultetskih diploma, a diplome privatnih fakulteta ružičastom bojom.

- Nazive privatnih fakulteta okrečili smo ružičastom bojom zato što oni danas pružaju određenu budućnost i većina ljudi koja upisuje te fakultete je zaposlena. Ne želimo da diskriminišemo studente privatnih fakulteta, ali činjenica je da oni brže završavaju fakultet. Ne može mi niko reći da se za godinu dana može dati 20 ispita, što se dešava na privatnim fakultetima - izjavila je za BLIN aktivistkinja "Oštre nule" Dražana Lepir naglasivši da su, htjeli mi to priznati ili ne, državni fakulteti mnogo teži.

Aktivisti i aktivistkinje grupe su nam otkrili da su se za ovaj korak odlučili jer danas većina mladih ljudih dobija posao preko veze.

- Ne moraju oni biti u partiji, ali neko njihov ko je u partiji ih zapošljava, dok fakultetska diploma nije mjerilo - kazala je Lepirova naglasivši da se danas upisuje 6.667 ljudi na banjalučki Univerzitet, čak više ljudi u odnosu na nezaposlene.

Oštra nulaOna je istakla da oni žele da iskoriste znanje dobijeno na fakultetu, jer danas prosječan mlad čovjek fakultet završi sa 25, a zaposli se sa 35 godina.

- Koja je svrha onda toga što je učio ako to znanje nije mogao da iskoriti odmah - pitaju se ovi aktivisti i aktivistkinje.

Budući brucoši danas uglavnom nezainteresovani. Neki radoznalo bace pogled na mjesto izvođenja performansa, ali većina ne prilazi.

- Mislim da je razlog tome stid, sram više nego nezainteresovanost, jer kod nas ljudi nisu navikli ni na kakvu reakaciju. To znači da nisu navikli da se za sebe bore na ulici. Pravo na rad je jedno od osnovnih ljudskih prava i svi treba da se zaposlimo - zaključila je Lepirova upitavši "da li će posao ili mogućnost čovjeka da se izdržava i živi od svog sopstvenog rada ostati enigma za ovu i svaku buduću vlast, pošto stepen nezaposlenosti iz godine u godinu raste".

(BLIN, S. VUKMIR)