Piše: GROF ĐURAZ

Transfer je riječ koja se često može čuti u današnje vrijeme. Kada čujem transfer odmah se sjetim silnih fudbalera i njihovih enormnih transfera. Cifre od kojih me podilazi jeza i stvara tjeskoba u grudima. Tako, maštajući o tim ogromnim parama uhvatim sebe kako žalim što sam odlučio da postanem estradna, a ne sportska pojava i bogohulim što mi viša sila nije podarila talenat u noge da trčim po terenu, da mi kliču, da mi se dive, da euri kapaju, da kladionice drže moju sliku poput ikone, da manekenke u meni vide sponzora, da vozim A6. Vidite šta je u stanju riječ transfer da napravi mojoj estradnoj duši.

Opet, bili smo svjedoci i mnogih političkih transfera koji su me uglavnom zgražavali. Kaže stara narodna: 'Ako im već ne možeš ništa onda im se pridruži'. U stvari, serem. Malo se zgrozim, pa si onda opet kažem: 'Jebeš ga, EGZISTENCIJA, valjda to tako ide'.

Transferi iz pozicije u opoziciju postali su standardna rutina našeg političkog miljea. 'Kada oči zinu zajebi suštinu', kaže kolega Šaran. Vjerovatno je u tom grmu zec. Ako sam shvatio to otprilike ovako ide - kao, aktivni ste politički godinama, sastanci, odbori, okrugli stolovi, razna dupelizanja i uvlačenja. Tako se jadni mučite, zatim dođu jedni izbori - puknete, dođu drugi izbori - opet puknete, a prošlo je osam godina, žena pije krv, nikad vas nema, djeca svoje ištu, a vi ni tamo ni vamo, uvijek ste tu negdje, ko mačak oko masnog komada slanine, al' nikad da brk se omasti.  Nadam se da ova slaninska metafora neće iznervirati čitaoce Bošnjake.

Čak ni nekoliko prijema kod visokog predstavnika ili ambasadora neke od tlačiteljskih zemalja ne donose onaj fini keš koji donosi pozicija. S tim u vezi u jednom trenutku se vjerovatno upali lampica i desi se - TRANSFER. Promijenili ste dres, retorika je slična, samo što su imena po kojima serete ona ista sa kojima ste do juče kule zidali. Nije to ništa novo. U nas je moral i principijelnost odavno prevaziđena kategorija.
A šta će reći narod? A koga to zaista brine. Kao što sam više puta napisao ovdje narod boluje od hroničnog SAR-a. (SAR - sindrom akvarijumske ribice).

Evo, nek se napravi anketa: 'Navedite koji su političari iz opozije prešli u redove pozicije u zadnja dva mandata?'. Al' bez da koristite Gugl'. Garant 90 posto ispitanika ne bi imalo pojma da se to uopšte i dešavalo. Malo je poštenih političara koji nakon izbornog poraza to priznaju, kažu da su popušili i povuku se u mirnije tokove ili planiraju nešto pametnije. Čast izuzecima.

Ne doživljavam sebe kao posebnu moralnu veličinu i oličenje iskrenosti, al' moram da priznam i meni se desio TRANSFER.

Od sad, pa na dalje i ubuduće ljubitelji mog estradnog djela i misli biće u prilici da me prate na BLIN – u.
Glavni razlog transfera jeste SLOBODA. Sloboda izražavanja misli i stava sviđao se on nekome ili ne.
Sigurno će se neko zapitati: 'Zar nije bilo dovoljno slobode na Buki?'. Jeste, bilo je, al' ne i dovoljno za moje pisanje. Na BLIN–u mi je pruženo više slobode i bolji uslovi.

Dešavalo se ranije da sam pojedine tekstove za Buku morao korigovati, prilagođavati. To mi nije bio neki poseban problem, jer nisam neki neuviđajni ego manijak nespreman da prihvatim savjet, al' s vremenom, to je počelo da me smara.

Recimo kada sam radio tekst o Vikiliksu, nisam mogao da kažem svoje mišljenje o američkom globalnom imperijalizmu koji, meni lično, više liči na globalni terorizam i neofašizam, jednu veliku otimačinu i pljačku.
Znaju svi da Ameri do Drugog svjetskog rata, pa na ovamo kostantno s nekim ratuju i ubijaju ljude širom planete. Ubili su stotine hiljada ljudi, a ko ne zna gdje su ratovali i šta su radili nek gugla malo. Demokratija koja je izmislila pojam kolateralne štete. Užas.

Ono što je bio okidač jeste neobjavljivanje zadnjeg teksta koji je BLIN  objavio (Pročitaj tekst!). Smatrao sam da je tekst bezobrazan i slobodan što je moto Buke. Ispotavilo se da nisam bio u pravu. Rečeno mi je da tekst ne može biti objavljen jer je tema bajata?!? Zatim, jer više liči na žutu štampu, te da bi neko mogao da tuži Buku za klevetu. Ono što mi nije bilo jasno jeste, kako neko može da tuži portal, ako sam ja autor teksta, tj. ako ja stojim iza njega. Tekst je u necenzurisanoj verziju objavio BLIN, te su mi se otvorila nova vrata i nove mogućnosti.

 Na BLIN–u ćete moći da pratite moje pisanije svaki ponedjeljak, jer imal' šta bolje za početak sedmice od mog promišljanja?

Također, desio mi se tranfest od kolumniste do blogera. Kažu da je blogovanje IN i da je krajnje vrijeme da i ja jednom uletim u neki savremen tok, dok se on ustvari i dešava, posebno kod nas. Inače u svijetu je to već stara fora.  Eto priznajem, kaskam za svijetom. Šta da se radi, odustati ne mogu. Živimo u novo doba, doba promjena i podizanja svijesti i ja svoju misiju nastavljam, bez obzira na kaskanje.

Ovom prilikom pozivam ljubitelje moje estradne misli i djela da me nastave slijediti revno i hrabro u blogovanju i transferu.

Ko me ne zna, nek me nađe na Fejsbuku, Tviteru, i na www.grofdjuraz.com.
Za ostalo – guglajte i blinujte.

Voli vas Vaš Grof Ђураз

(BLIN MAGAZIN)

VEZANI TEKSTOVI:

BUKA PORTAL reagovao na Đurazov tekst objavljivanjem privatnog Đurazovog pisma

GROF ĐURAZ JE ONDA ODGOVORIO: 'Objavili ste moje privatno pismo, to je ljigavo i papanski'