POGLED U PROŠLOST: Da li ste znali da se na ulicama Banja Luke vodio rat između Rusije i Japana?

Srijeda | 08.08.2012.

Tukle su se oko Banja Luke rimske legije, Kelti, Avari, divlja plemena slovenska kasnije pretopljena u Bošnjane, Srbe i Hrvate, Turci, Ugri, Austrijanci... sve do Nemaca, ustaša i partizana, pa su je čak i Amerikanci bombardovali svojim Liberatorima B-24. Poslednji rat, valjda stoga što i nije bio pravi rat, već seljačka tuča eksponencirana količinom topova i tenkova u njoj upotrebljenih, ustanak smrtoljubnih zloduha protiv Reda i Smisla na zemlji, ostavio je nekim čudom Banja Luku po strani

Rat na ulicama Banja Luke

Piše: Elis Bektaš

Banja Luka se, tokom svoje povesti, nekoliko puta zatekla u ulozi poprišta više ili manje značajnih bitaka i bojeva. Neki su bili tek sporadični okršaji, krvave čarke kakve tu i tamo izbiju bez smislena razloga i povoda, a neki su, opet, odlučivali usud država i naroda, pretvarajući bujicu povesti u jasno omeđen tok, a nama darujući iluziju da se povest odvija po nekoj zakonitosti višeg reda i da je svaki njen ishod ustvari bio i jedini moguć.

Tukle su se oko Banja Luke rimske legije, Kelti, Avari, divlja plemena slovenska kasnije pretopljena u Bošnjane, Srbe i Hrvate, Turci, Ugri, Austrijanci... sve do Nemaca, ustaša i partizana, pa su je čak i Amerikanci bombardovali svojim Liberatorima B-24. Poslednji rat, valjda stoga što i nije bio pravi rat, već seljačka tuča eksponencirana količinom topova i tenkova u njoj upotrebljenih, ustanak smrtoljubnih zloduha protiv Reda i Smisla na zemlji, ostavio je nekim čudom Banja Luku po strani, barem kad je u pitanju ono što vojnici nazivaju aktivnim borbenim dejstvima.

Kako bilo da bilo, bitke i bojevi imaju svoj rok trajanja i vremenom se svode na beznačajne povesne čestice, kojima će pažnju posvetiti još samo istoričari, hobisti i idioti koji neporecivo veruju da u prošlosti leži opravdanje za njihovu nakaradnu i zloćudnu percepciju sadašnje stvarnosti. Banjalučki boj iz 1737.godine nesumnjivo je imao značajnog uticaja na život Banja Luke godine 1738. Međutim, njegov uticaj na današnji život tog grada jednak je uticaju, recimo, bitke za osvajanje Surabachija na Iwo Jimi, Hanibalovog uništavajućeg manevra kod Kane ili bitke kod Hastingsa, u kojoj su strelci oboružani dalekometnim lukovima navestili zastrašujuću moć artiljerije i obrušavajućih bombardera.

Sve bitke, pa tako i banjalučke, vođene u prošlosti, imale su svoje pobednike i svoje poražene, ali današnji im je ishod – nerešen, a značaj sveden na ništicu. Ipak, odigrala se u Banja Luci jedna bitka koja ni danas nije lišena značaja, barem u meri svoje nedovršenosti. To je ona bitka o kojoj nas izveštava beogradska „Politika“ u svom izdanju od 18.septembra 1904.godine. U sasvim kratkoj novinskoj crtici kaže se sledeće:

Iz Banja Luke javljaju za interesantnu stvar, koja se pre kratkog vremena tamo zbila. Iskupila se tamo sva dečurlija iz varoši i okoline, tako da ih je bilo oko 500, pa se razdele na Ruse i Japance.

Turska i činovnička deca predstavljala su Japance, a ostala Ruse. Boj je bio krvav i jedva je žandarmeriji pošlo za rukom da rastera ratobornu dečurliju.


Značaj te bitke sadržan je u sledećem pitanju – za banjalučku dečurliju znamo koje je uloge igrala u svojoj neumerenoj i nasilnoj zabavi. Ali koje smo uloge mi igrali i koje uloge, dođavola, još uvek igramo?

BL!N MAGAZIN

comments powered by Disqus

Transparency International BiH


Promo


DEUTSCHE WELLE